Женски свет

106.

докав његове велике љубави, којом је грлио све (Српство и све што је српском срцу драго; из сваке му песме избија та љубав те налази одзива у срцу нашем. Он зна зашто пева, коме пева и шта хоће да постигне својом песмом, а ми схватамо нашег великог песника, његову љубав, његове сврхе. За то смо већ за живота узвраћали му ту његову љубав својом љубављу п захвалношћу.

Али њега нема више међу нама, да му дајемо те видне знаке наше захвалности и признања. С тога нам једино остаје, да му се још на тај начин одужимо, што ћемо да покажемо потометву, да дични наш Змај није певао нараштају невахвалном и малом, који га није у његовој узвишености схватио. Ми хоћемо и треба да покажемо, да смо били а и сада да смо свесни и да осећамо, шта нам је био Змај и шта смо дужни његовој сени и успомени.

Да, дужност нам је да сви заједнички дигнемо и оставимо видан спомен наше заједничке захвалности, јер он нас је све све без разлике љубио, о свима бригу водио ....

На маленом сеоском гробљу у убавој Каменици а на подножју Фрушке Горе обележава само један мали скроман крстић ону груду вемље, што је покрила тело, у коме је био некада племенити и родољубиви дух Змајев. Његовој вазда скромној и чедној души није заворан ни тај мали кретић на гробу му. Та сваки час га ките Боно нић и цвећем невине ручице моле Орпчади, што захвално п у нежној љубави чува предање и успомсну на свог чика-Јову, који јој је тако медене

225

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 5.

песме певао; одрасли Срби пак траже и не пропуштају ни једне прилике да се сврате том скромном крсту и на гробу поклоне успомени тог нашег великана.

Па шта ће песнику вишег

Али достојанство српског народа, наш углед захтева, као и наша љубав и вахвалност према песнику љубимцу нашем, да им дадемо достојна и видна израза, да се свако осведочи и види како Српски Народ свог великог сина и после смрти му цени и поштује.

Зато ве ево „Змај, друштво српскпх књижевника, новинара п уметника“, у Ср. Карловцима, које носи дично име песниково, обраћа целом Српском Народу, да својим триловима тодигне достојан спометик свом неумрлом сину, Змају Јовану Јоватовићу.

Какав ће то споменик бити, решиће ово друштво у своје време пошто саслуша најпре наше јавно мишљење, а ва сад напомиње само то п меће сваком на срце, да споменик треба да буде достојан и песника и нашег народа.

Новац треба упућивати Љлљагајна друштва „Змаја“ у Ср. Карловце, Славонија, а друштво ће од времена на време износити јаван рачун о примању и приложницима, те кад се потребан повац скупи, учиниће даље нужне кораке.

У Сремским Карловцима Марта 1906.

Ја „УМај, Друштво српских Жњижевника, новинара 1 унетиика“

Тајник:

М. Недељковић.

Старешина:

П. Марковић Адамов.

а >

и

Први снијег.

Освануло јутро... Снијег бјели краси Мртву гору, поља и мирно ми село, По дрвећу иње к'о на старцу власи, А мећава бије јуначки и смјело.

Вјетар опет риче загонетно, чудно

Из ријеке хучне пење се и шири,

Од свуд стиже вика, све је село будно, Из торова вичу озебли пастири.

Сански Мост.

Димови се вију, виш' кућица мали Кроз храстова брвна и варнице скачу, За правицом земље многе душе плачу.

Одјек им се губи у простору хладну, Наслућујућ зиму и тешку и гладну —

Док се нагло шире првог сн'јега вали!.. Јово Г. Поповић.