Женски свет

Бр. 5:

ЖЕНСКИ СВЕТ

101.

кова) и раширили су се по сереском пољу. Српско племе Мрвци населили су предео између Сереза, Валовишта (Демир Хисар, Валовица) и Неврокопа. На север, све до Татор-Пазарџика населило се српско племе Арјанско.

За време Душанове владавине сеоско становништво сереске области било је искључиво српско, а по градовима је већина била српска, а мањина грчка, но и то су били досељеници: грађани, трговци, властела, попови и војници. Тим је Душану био олакшан посао, када је ове крајеве заузимао, јер га је српски народ дочекао као ослободиоца и у свему му помагао, што најбоље сведочи српска партија у Серезу, која је град и против воље грчких војника предала Душану. И сам Кантакузен поставља за чиновнике и управнике градова и области оне људе, који знају српски, јер је тај језик био владајући у Маћедонији.

А садр И сад је становништво сереског округа српске народности. Ја сам се о томе уверио, путујући по селима сереског округа и општећи са сељацима, који говоре маЋедонским дијалектом српског језика, а не бугарским а најмање грчким језиком. Они славе српску славу, певају о Милошу, Марку и Косову, држе српске обичаје итд.

Пропаганде бугарска и грчка успеле су само помоћу школа и цркве, да овај народ тренутно отуђе од српског имена, али су у њему остале све особине српске, неокрњене, очуване. И кад се у овом крају дозволе српске народне школе, онда ће, можемо се надати, сви ти тренутни вештачки грчко - бугарски успеси нестати из ових крајева као и лански снег са развалина сереског и валовичкога града.

Серески округ (санџак) сачињавају данас седам срезова (каза) и то: Петрићски, Дечир-Хисарски, Горњо-Џу-

мајски, Зихниски, Разлошки, Мелнички и Неврокопски.“)

Према овоме, серески округ (санџак) садашњи иде са Севера од бугарске границе на Исток, левом и десном обалом Струме и свршава се на левој обали Тахинског језера код планине Кошвинице. У Сереском санџаку важније су ове вароши:

Мелник (Меленик) средиште мелничког среза. Мелник лежи северно од Сереза између реке Струме и њене приточице Бистрице, а на падинама Перин Дала. Мелник лежи 370 метара високо над морском површином. У Мелнику има 18.823 становника, огромном већином хришћана, и то Срба под патријаршијом. Мањи број Срба је под бугарском егзархијом, има и нешто Грка у вароши, али у целом мелничком срезу нема ни једног Грка, сем по којег погрченог Цинцарина ханџије или бакалина. Мелник је подељен у 11 мала, има 190 дућана, 22 православне цркве, 2 џамије, 9 хришћанских (грчких и бугарских) школа, 1 турску школу, среску кућу (конак) са сахат кулом, телеграф и пошту и 6 воденица.

Источно од Мелника идући ка реци Бистрици, налази се у планини православни манастир Сушица.

Срби мелничког среза говоре доста очуваним српским језиком, славе славу и певају српске народне песме, али се издају за Грке или Бугаре и ако језик тих народа не знају. Та подела иде по црквама. Које село стоји под патријаршијом, то се држи »грчке партије«, које пак признаје егзархију, то је уз »бугарску партију«. Српски покрет није се досад интензивније јавио у овом крају.

Мелник има видну улогу у српској историји. Још у доба првих српских насеља у Маћедонији, Мелник је био главни град драговићског округа (теме), насељеног српским племеном

#) Ови срезови 6 14 једна или две чете рез зу, Зихни, Неврокопу// МЕ