Женски свет

Материна туга...

Вече се спушта, полако тихо Сјајна се лопта западу клони. А свежи ветрић ћарлија, пирка И лаке облаке по небу гони.

ж

Са куле се чује глас тужних звона, Кроз тихи сутон жалосно брује: Спровод се гробљу примиче ближе Самртна песма отуд се чује.

Ноћ је одавно обвила село,

А ветар душе све јаче... јаче...

С ветром се чује неки тужан јаук: То мати на гробљу за сином плаче!

ГАЗ ВАОР

о положају женскиња у Хришћанству џ ван Хришћанства.

= Ст. О. Илкић. (Свршетак). Срп. Итебеј.

Знамо да код варварских народа удовица и после емрти припада мужу, а код многих дивљих народа и данас, жена нема права на живот после мужевље смрти, него и њу заједно с мужем убијају и сахрањују. Код осталих па и образованих парода старога века права жене удовице беху јако екучена и ограничене. А напротив у Хришћанетву, жена удовица не само да пма права на заштиту, снисхођење п помоћ, као што то беше и у Староме Завету, него ев. апостол Павле изрично наређује, да жени удовици уз то припада п поштовање (1. Тим. 5. 8.) да јој остаје у вољи располагати собом п одлучити се или на удовички живот или пање у брак (1. Тим. 5. 14). Све ово, ушло је

данас п у законе просвећених народа, који се

на поновно сту-

хвале и диче својим хуманитетом у овом погледу, а у охолости својој заборављају зар, да тај хуманитет није производ њихова просвећена разума и добре воље, већ да му корен потиче из наведеног хришћанског схватања.

Хришћанетво не само да је подигло углед женекиње као супруге и матере, него је уједно побољшало и узвисило и њезин положај у друштвеном погледу. За потврду ових речи указујемо на св. Џисмо Новога Завета и повест црквену из којих се можемо уверити о високом позиву и важној служби, која је женскињу у јавноме животу хришћанском у део пала.

У св. евангељију на много места видимо, како су побожне жене ишле са Христом, служиле

Жарко Гајић.

Му, биле учеснице милосрђа Његова п слушале свету науку Његову. Прву радосну и милу вест о ускрсу Спасптељеву жене донесоше, а и прво јављање Његово после Ускрса беше опет пред женама. Видимо дакле, да је Спаситељ гледао на женскиње, као на створове божје, који су достојни пажње његове и способни за службу у царетву Његову.

У атостолском добу, жене вазда беху у заједници с мушкима настојавајући одржати крепост и побожно расположење духа, уз то бринећи бриге хришћанске општине“) Као ђаконисе оне активно заузимаху службена места при црквама, и по еведоџби Климента Александријског оне у извесним приликама проповедаху п реч божју у по неким искључиво женским заводима.=“) Свети апостол Павао и сам се позива на неке женскиње, које су му у помоћи биле при проповедању евангелија. У добу лиученишлива женскиње стајаху уз мушке, а евојом јачином духа по издржљивошћу у мукама по тврдњи св. Јеронима, и превазиђоше их. У добу елободног ширења хришћанства пи сређењу догматичких истина, као и у даљем току црквене повести женскиње такође не беху на последњем месту.

Слободан и независан положај савремене

#) В: Лука: “, 4—950; 8, 2. 8. 48. 58; 10, 38 пел. 11, 217; 28, 55. 56; 24, 1. 10; Јов.: 11, 5. мел, Јов. 4, 7. пел, Јов. 20, 14—18. итд.

#) Дјеј. 5, 1: 7. 14.

##) Милаш: Правила [. стр. 865.