Женски свет

128.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 6.

ДОПИСИ.

Баја (на Духове.) У четвртак пред Духове посетише нашу варош два наставника глухонемог завода из Сегедина и то управитељ г. Петар Клуг и професор Еден Сабадош са шест својих ученика, да упознају овд. публику, учитељство и професорство о цели и начину учења глухонеме деце.

Управитељ је држао врло лепо и дугачко предавање истакавши цел и корист ове деце са општег и хуманог гледишта, јер овакова деца која не чују миле и слатке речи материне, нит" умеју потужити се својој мајци и бабајку, те су по мишљењу свију нас остављена на милост и немилост роду и човечанетву, ето такову децу њихов завод учи и васпитава, да и од њих начини ваљане грађане ове домовине и корисне чланове друштва ч0вечјег. Тежак, врло тежак задатак, али у толико више користан и племенит!

Управитељ у своме предавању, рече даље, да су глухонема деца већином, тако рећи сва сиромашна, која не могу у заводу ништа плаћати, а држава само наставнике наплаћује, а за остало оставила је варошима, опћинама, једном речју човечанству, јер вели, наша је дужност као ближњих, да се за такову децу постарамо. С тога се ови заводи, поред припомоћи дотичних вароши и опћина, издржавају од добровољних прилога, те је у своме предавању на срце метнуо свима и свакоме, да по могућству прилажемо на Фонд глухонемих. Јер св. Лука каже: Будите милостиви као што је и отац вал: небески милостив! Подајте им даће вам се!

После предавања професор г. Еден Сабадош са шест ученика показао нам је досад постигнути успех. Деца су подељена по разредима од 1—5, јер овај завод тек је пет година како постоји, те за то и нема више разреда, а временом биће осам разреда, где ће се поред прописаних предмета за сваки разред, учити још и занату, а женскиње шву и кројењу.

Сви упресмо очи, гледајући шта ће сад

бити. Професор седе мирно на столицу и тихо разговарајући — као да са обичном децом има посла — запита девојчицу из !. разреда, како се поздрављамог Она одговори (на мађ. језику) лагано на слогове: до—бар-—дан; даље је питао: како јој је име и још друго.

Тако је редом питао сваког све више према разреду, шта су и колико учили.

Дође ред на најстаријег, који је Србин православне вере, син учитеља из Сирига Радивоја Тополца, који поред учења из прописаних предмета за М. разред још учи и за књиговесца.

Питао га је не само ко је, где се родио, већ и из земљописа, историје, а на крају даде му једне дневне новине да чита, и он је лагано више на слогове читао лепо и јасно, да смо га сви разумети могли.

Тада професор умоли присутна српска правосл. пароха, да га пита што из веронауке, који предмет — као православни — код свога пароха учи. Свештеник г. Григоријевић запита га: Где се родио Исус Христос, ко му беше мати и отацгг и т.д. на које је дете лепо одговарало, да је са својим одговорима велико допадање изазвао код присутних.

Ова деца, будући већ знају гласове односно писмена, само на уста пазе онога ко га пита, и по томе знају како се уста отварају, шта их питају.

Ето штов. читаоци, такову децу за коју ми мислимо, да су са свим изгубљена, овај завод васпитава и тешком муком и трудом на пут знања и светлости их изводи, да и они са нама осталима могу опћити и на општем добру порадити и себи што је најглавније — насушни флеб заслужилац. Па с тога, драги и мили родитељи, ако где наиђете на овакову децу, не одбаците их од себе, нит у просјачење терајте, већ упућујте свакога да их шаљу у овакове заводе, где ће од њих људи постати и где ће се корисноме занату научити.

Прилажимо на Фонд глухонемих, јер: Љогу даје зајам онај, који се смилује на сироте њ

Д. Б—ћ.

Бог ће му троструко натлатилин.

ЕУ

МЕ

6):(0 о)

57