Женски свет
158. ЖЕНСКИ СВЕТ
Бр 7.
видела свећу са два фитиља; дознала сам, да су те свеће спремљене за венчање, и да у себи пмају известан символичан значај, који се на разан начин тумачи. Биће символ тому, да се душе младенаца у једну споје, као што се епајају та два фитиља у један пламен. Те се свеће сада врло ретко употребљавају. Том приликом сам ви дела, да турска орнаментика има такође доста символа, нарочито у тканинама, а то ее пајбоље види у старим, класичним билимовима, којима је Аја-Софија цела застрта.
У Скутарима се налази пијаца, у којој је уједно и Базар, врло живопшена а сва покривена чардацима, који су обрасли зеленилом и цвећем, што пружа хладовину.
У Скутарима се чешће виђају, но у Цариграду, људи са турбапима, великим чалмама и адватним, зеленим и плавим кафтанима пи антеријама од индиских и персијских шалова, а жене у црним фереџама и белим јашмацима; црнице носе само црне фереџе и откривено лице, те изглелају страшно на први поглед.
Ко је видео Цариград п Париз, тај је видео Исток и Запад, како пуззпра у евим фазама свога живота, и потенцију њине културе, која је у тим варошима концентрисана.
Златни Рог п еребрни Бовпор, што сео као
бафир п емарагд преливају, а по њима ве амфитеатрално ппжу Стамбол, Галата пи Пера са својим танким мипаретима, кубетима џамија, п разноврсним кућама и палатама у старом турском и модерном етилу, што ву окићене цветпим терасама и баштама, које се одбијају од црнозелених итума кипариеса, где се турска гробља налазе, а у даљини живопивна Принчино-острва и анадолијске планине: та разновреност у обли цима п боји брежуљака, висова и падпна, па онда низови красних села е обе стране Боспора. и његових залива: чаробна је панорама, што се непрестано мења, кад се лађом по Боспору плови. Не знаш, кад је та панорама лешша, да ли дању, кад је вунце златним руменилом прелива или ноћу, кад ве сјајни мевец по азурном небу шеће а витне га звезде прате! Видиш тада еве то кроз тајанствени вео морске паре, што се у пебо диже, па као што се та пара, кад се од горчине у облацима пречисти, враћа као слатка вода, да земљу освежи: тако се и људека душа молитвом Богу диже а утешена к ерцу враћа.
Цариград је бисер ђердан Црнога п Мраморнога Мора, ђердан, што му нема равна. Свет је огледало, само што у пама живи, то виђамо
у њему.
2.
Љубав и мржња.
ЦЕ Сирома драган! —
Рекне ли што — њу уздиже. Осети ли нешто — њу обожава. Има ли што
год — она је једина. Али — да ли она...2 П. — Волиш ли ме, реци — да жи-
вотом живим. Ниси ли моја, кажи да смрт заволим, да ме она отме из вечитог раја блаженства твога.
Не срце меко, што деве имају; не срце свако, што бог људма даде; него стена да је, на овакве сузе и болно јецање заљубљене душе, омекшала би, рекла би му: »Да!« Али она; »Не!«
А и — и ба“ с-== 7)
== питања _ и па ==
ПТ.
— 0, Боже, Боже! Да ли те игде има, или је она тиг!.. Једанпут сам је видео, један ме зрак сунчев погоди, запали срце, створи се жар, у жару љубав ко кап мајске росице чиста роди се, траје, напуни груди, те сада целом њоме ја дишем.
Једном се руком хвата за косу, другу на боно срце притиска. А бледи зраци младог месеца из мрачних црта зборканог чела јасно читаху сету голему.
Сузе грунуше из крвавих очију:
— Ал она мене не воли!.. То није срце, то душа није: хладан је мрамор, у који само да дирнеш — убоде оштре у тебе баца, да ти уједом гује отровне у здраву срцу начини рану, која се нигда залечит' не да.
=== о—_>__нвљ. __