Женски свет

150. ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 7.

менту те поради, да задруга оснује раденичку школу.

Одбор је услед тога ступило у преговоре са г. Кулићем па је после дужеги опетованог усменог споразумевања дошао до овога резултата.

Пошто г. Кулић не одређује у своме тестаменту место, где има бити раденичка школа (основана по увору целовачке девојачке раденичке школе), којој је наменуо свој иметак, — учиниће оп то у корист српске женске раденичке школе у Митровици, ако такву оснује митров, срп. жен. добр. задруга.

Да се узмогне таква школа лакше основати и да сигурније напредује, обрпче г. Кудић и за живота свога сталну годишњу помоћ, и то: у првој години 2400 круна, а затим 2000 крупа, после његове смрти сав приход осим своте, опредељене за издржавање његове супруге Љубице а после њезине смрти целокупан приход, који износи преко 6000 круна.

Одбору је дакле била дужност, да изради правила за школу са програмом наставним планом и школским редом, па кад г. Кулић, с њима буде споразуман, да изнесе целу ствар пред главну скупштину ради претреса п мериторног решења.

Набавио је правила кикиндске, панчевачке, шабачке и целовачке раденичке школе као и наредбу о устројству државних стручних школа, па је према свему томе, а са нарочитим обзиром на месне прилике начинио „Правила српске женске раденичке школе у Митровици.“

То није био мален ни површан посао, а трајао је близу трп месеца. Одбору је ваљало много се саветовати, о многој појединости подуже расправљати, а при свему погодити жељу и вољу покретачеву.

У ту сврху ишло је и нарочито пваслашство одборово — наравно о своме трошку — у Шабац, да проучи тамошњу школу и да се посаветује са одбором женског друштва. ПТабачко женско друштво, обавештено од г. Кулића о доласку одборову, предусрело је изасланике тако топло, сестрински и гостољубиво, како то само могу те родољубпве Српкиње, и упутило их је у свим појединостима адмп-

нистративне и техничке стране, посветило их у сва своја дугогодишња пскуства и обележило тај културни поход свечаном ведницом.

И кад је било сво сређено пи приређено сазвао је одбор 12. (25.) јунија вапредну главну скупштину, да пред њу изнесе успехе свога рада и предлог о оснивању школе.

Не беше то неки обичан предлог, кога је требала задруга пошто по то прихватити те отворити школу, само да се вове, да смо је отворили и основали, па макар је сутра и затворили, ако пе би напредовала како треба“ (в. 6. бр. „УК. 0.“), већ је то био предлог, од чијег је повољног решења зависило да ли ће Митровица, бити оно место, где ће остати Кулићева, задужбина, а у рукама женске задруге.

Али — „Ђећие фећ (Со, ез уд хи већбп сеууекеп.“!...

Рад одборов и преговори са г. Кулићем не беху тајна: внало се је, да се ради око оснивања раденичке школе, но како пи шта, то ни данас не внају или неће да знају они, који су још пре главне скушитине створпли суд „да задруга нема средстава, да се упушта у такав посао.

Зато је дошло било на скупштину само 58 члана од 141, зато је остао одбор сам (12: 41).

Карактеристично је ва ту скушшитину ово:

Чим је председница отворила. скупштину и поввала је, да чује тајников извештај о раду одборову, — одмах се диже један члан и позва г. Кулића, који је био гост, да сам извести скупштину.

Г. Кулић, ни спреман ни позван на то, поче да говори у опће о значају раденичких школа по наш женски подмладак п позва се на пзвештај, који ће тајник поднети. Без обапра на то почеше поједини члапови одговарати г. Кулићу п предлагати му, да сам оснује школу, а задруга ће га моралпо потпомагати.

Дакле, пре но што се је чуло, шта је управо цел Кулићева, била му је попуда одбијена.

Заман је кушао тајник да изложи о чему се ради: како задруга ваља да оснује

%

|