Женски свет

јр"

170. ЖЕНСКИ

СВЕТ Бр. 8.

ралелке, поглавито великим придоласком наше деце, док се у нас, а особито у Сомбору, смањује број сваке године.

Родитељи се поглавито изговарају на изучавање мађарског језика. Ама, зар је говор једног страног језика претежнији од свију оних задатака, што га има да врши наша школаг И зар наша школа не даје толико знања из мађарског и другог страног језика, да може дете свуда наставити своје студијег Та у том имамо толико већ живих и стварних примера. Па шта је онда то, што их тако јако привлачи у стране заводе2

Ништа друго, него слабо познавање ствари и — сујета.

Многи родитељи не поњају, да и српска школа може толико исто, и смело можемо рећи, и више знања пружити нашем детету него стран завод, јер му наш завод даје то на његовом матерњем и разумљивом језику, док у'несрпској школи мора дете годину и две дана да буба само механички оне студије док не савлада језик, а кад стане дете језик разумевати, онда је већ прошла многа студија у млађим разредима, која сеу старијима више не понавља, те дете сврши тамо школу, али о многим предметима нема ни појма. Тако се истина, усаврше наша деца у оваким заводима нешто боље у страном језику и практичном разговору, али у наукама, у расуђивању, у зрелом мишљењу заостану далеко иза наше деце, која уче своју вишу школу. То је доказана и призната ствар. А што је још горе, отупе у свом националном поносу, изгубе оно слатко миље, што највише краси и диже поносну Српкињу.

Било је нешто, што је досад могло и извинити по неке наше родитеље из Срема, Хрватске и Славоније, што су одводили своју женску децу у туђе заводе, јер су наше автономне власти у погрешној претпоставци отуривали

таку децу у туђе заводе. Наиме, постојала је последњих 5—6 година наредба наше највише автономне власти, да се, нарочито у новосадској срп. вишој девој. школи, не могу примити деца из оних крајева, где се не учи мађарски језик, без пријемног испита из тог предмета, т. ј. док дете не покаже из тог предмета толико успеха, колико зна дете из Бачке и Баната, које доврши овамо осн. нар. школу. Та је наредба врло штетно утецала на развој новосадске српске више девојачке школе, јер су стога многа српска деца из Срема и осталих таких крајева одлазила у туђе заводе, где се то није тражило. Сви овдашњи државни и вероисповедни заводи ове врсте, примали су нашу женску децу без икаквог испита и деца су тамо, на наше изненађење, довршивала уредно разреде. Знак је, да се тамо нашој деци мало и кроз прсте гледало, тек да се примаме. На вишепуташње захтевање учитељских зборова ових школа одустала је наша највиша автономна власт у последњој својој седници од тог захтева и тако ће ове школе почетком идуће школске 1906-7. године примати сву нашу женску децу, без икаквог пријемног испита. А да се и државне власти задовоље и потреби одговори, завешће се уз ове школе течајеви за теоретичну и практичну наставу у мађарском језику, поред прописаних редовних часова, који ће у вештој руци бити кадри, да за две и три године спреме нашу децу толико у мађарском, па можда и немачком језику, да ће задовољити и родитеље и власти школске, те сад очекујемо у пуној нади од наших родитеља, које је Бог обдарио женском децом и који су кадри да их дају на више образовање, да ће се и они већ идућом школском

годином, која је на прагу, предати свим поверењем нашим просветним заводима.