Женски свет

тих основана, у Бос.

Бр. 10.

ЖЕНСКИ СВЕТ

235.

и чије се решитељно биће не би никад прилагодило дворској етикецији — није могла пристати на жељу своје пријатељице; она је захвалила на њеној понуди поручила јој, да би било одвећ доцкан, да сада учи вештине пренемагања и испредања шупљих и ништавних фраза. Све што је маркиза од ње постићи могла, било је то, да је Шинон једном дошла у дворску капелу Лудвика ХЛУ. у Берсаљу, куда је краљ морао про да бар једном у животу своме задовољи своју радозналост и види толико у звезде ковану лепоту и духовитост. :

Једна веома значајна епизода последњих година њена живота, била је посета господина де Арса, који је касније под именом Волтера, постао светски историски целебритет. (Старица се забављала са младим генијом врло прилежно и њено је оштроумљо ив његових одговора врло браво назрело будућег великог песника и ппеца. Пријатељство које је према њему гајила, дало јој је повода, да му тестаментом завешта велику своту новца ради набавке велике књижнице.

Као што је био њевин живот ванимљив) тако исто била је п њепа смрт. Опа је пспустила своју велику душу у својој 90. години, потпуно присебна и спремпа. Веле чак п то, да је пред саму смрт ппсала неке значајне стихове.

И у литератури је Нинон де Ланкло оставила је трагове свога жића на земљи, остављајући врло занимљиво написане мемоаре своје.

Многобројпа духовита писма, која је она писала својим пријатељима, прикупљена ву после њене смрти и она сведоче о њеној необичној интелегенцији, дивној

досетци, пспацрипом хумору и примерном владању са француским језиком. Све што је писала, било је ново и духовито. Њени мемоари нарочито могу се назвати ремек-дело првог реда п њихова писатељка ставпти слободно поред маркиз де 5емтепе.

Међу њеним писмима особито је значајна дописка са маркизом де 5емтпе. О њима вели абат Шатонеф: Ова су писма стекла опште допадање зато, јер бу то права писма, и ако из њих про зире п светлуца досетка. У њима нема ништа усиљеног и извитоперено и како је у истим морал зачињен са веселим хумором и природним слободоумљем, то су она јединствена.

Писатељка у њима третира тему, коју она савлађује на њој само јединствен начин, т. ј. она пише о срцу, љубави п жени. Речени абат има право, ако свој суд о том своди на ове речи: Ко би могао огроман материјал да равграна боље од њег Њезина кућа била је зборно место свих образованих и по своме духу внаменитих људи, које је француски двор и град Париз могао да истакне. Највр лије и најсмиреније мајке жудиле су за тим, да својим синовима, које су ступали на позорницу светску, омогуће приступ у љубавно друштво Нипон де Лап. клов и све што је било одлика у. њезп-

ном животу, то се исто налавило у њевиним писмима; ум и дух ишао је успоредо са грациозношћу и лепотом

тела. Она је бпла филовофкшња, али љубевна фплозофкиња са свима врлинама свога. пола.

1.1. 1906. Београд.

=> ГЛАСНИК -– НИ ОУ а ве У

– 4 Оронула здрављен. У „Споменшци

ср А. - х 4 ћ . гворне · Задруге Српкиња Новосаткиња од ове

го дине помиње се па 93. њем | Ђђице Катице

страни, да је заузимаКрајићеве, учитељице и друПетровцу прва добротворна,

Добро- _ задруга Српкиња у Босни. Мета задруга је ис-

трајним радом ове учитељице подигла пре две годише и своју раденичку школу. Поред тога је пета учитељица кроз десетогодишње ревно деловање своје као учитељица и јавна раделица