Женски свет

222.

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 10.

Искидани листићи,

1. Дуга зима оде Са одећом белом И са песмом хладном, Сетном, невеселом. Прамалеће ту је, Све се сад подмлади, Само још осташе Моји стари јади...

2. Поветарац мио Уздахн'о у лугу,

А славуљак песмом Зваше своју другу. Ал та песма мила У брујању своме Одјекује болом

У сећању моме.

5.

Да дивна тренутка Када зора руди,

И када се земља

Иза санка буди!

Зора с чежњом гледа, Кад ће сунце доћи,

А ја с тугом чекам, Кад ћу у ноћ поћи.

4. Чуј, планинско врело

· Како тихо струји!

Чуј, поточић бистри Како мило бруји!... И поток ће скоро Доћи својој мети,

А ја никад нећу Свом циљу доспети!

5.

Зар сви светски јади Да се на ме слију, Да ми грешну душу Болом обавију 2! Гле, сунце још сија! Тице јоште поје! Само ти си тужно, Јадно срце моје!

и лићид ~ - -| _----–- ке“

6. У долини цветној Тихо. звона звоне, Кроз лугове брује Песме васионе. Гледећи у живот Помислих на себе, А срце ми шану: »Доцкан је за тебе!«

7. Прохујаше дани Пуни разних жеља, Прохујаше ноћи Препуне весеља! Сад сам равнодушан Ноћу или дању, Сад само још живим У своме сећању!

8: О, сунашце јарко, Сакри своје зраке, И загњури лице У суре облаке! Јер мени изгледа, Кад год јасно грејеш, Да се у потаји Моме болу смејеш!...

9. Спремио сам кутак, Где ћу мира наћи, Па сад чекам, кад ће Моја звезда заћи. О, суморна звездо, Намрштена лица, Зар ти није жао Мојих несаница2г...

10. Натмурени облак К'о оловни вео Над земљом се свуда Суморно наднео. Усахнуло врело Радости и среће, А већ моје нигда Ни потећи неће!,,,.