Женски свет

256. ЖЕНСКИ СВЕТ

у борби за опетанак наш пролевајући драгоцену крв своју и жртвујући живот свој и све што им беше најмплије, а родољубиве кћери нежпошћу и племепптошћу љубави евоје подетицаше браћу евоју на петрајност у родољубиву раду, а све за напредак и ерећу Србинову. Истрајјност п племенитост наших предака учи. нпше, да смо дапас толико напредни, да емо кадри упоред корачатп са осталим проевећеним народима. Међу тако родољубиве Српкиње и дичне кћерп ерп. парода, које не живеше само

за себе, нсго уз велику брпгу – матерпнску животом својим послужише п роду свом ерпеком п његовој срећи, — спадала јеп

наша општа уважена сада покојница гђа Мплпида Димитрпјевићка. Она није само тиме задужила Српетво, што је пароду ерпеком дала п однеговала толике угледне чланове, који осповаше још толико угледних и интелигентних породица, него п тиме, што је као родољубива Српкиња одутлевљавала се за све народне ствари и што је и сама као свесна кћи срп. народа учествовала у сваком раду, где је требало да и Српкиња принесе жртве па олтар свеопштег напретка пародног.

Задахнута љубављу за евсопшти напредак пре 28 година п она се пађе у колу опих натих родољубивих Српкиња, које положише станац добротворној задрузи еуботичких Орпкиња. Пре 28 година лицем па Сретеније сазва ла је покојпица у свој дом све свсеније овдашње Српкиње те им разложила цел женеких задруга п позвала, да сеп у нашем граду оспује задруга Српкиња, како би тако удружепе јачом послужиле роду своме. Њена реч би уважена и од то доба Задруга овдашњих ОСрпкиња ради па пољу просветпом п пољу хуманптарпом у опој мери, како јој то њене екромпе силе и околпости дозвољавају. Покојпичином заузимању и одушевљењу одато је признање тиме, што је од постанка Задруге Српкиња беепрекидпо била бирана за председницу јој и као такова ево скрстила је своје беле руке на племените груди своје, те тако оставља овај привремени живот земаљски.

Кад бих хтео верно да оцртам живот п рад покојничин као председнице задруге наше, морао бих описати читаву прошлост задружну, јер повледњих 28 годипа живота њена пераздвојно су везане за повест задругину. Но једно се истаћи мора, а то је, да је покојници увек

опагом

Бр. 11,

на срцу лежао напредак задруге наше. У старам данима њена живота, када је тако рећи

телесна снага здаде, ми видимо телесно немоћну, али ј ош увек пуну одушевљења и свесну старицу како председава у скушљ

штинеким седницама, те својим мудрим саветом п родољубивим речима одушевљава епоје сачла ниде на петрајност око рада у Задрузи нашој. Покојница је у Задрузи била као матица, која је нежном предусретљивошћу својом сакупљала око себе све што је пмало у себи евести и родољубља српеког. Зато њепу смрт не оплакује само њојзи мила својта њена, него за њом тугује п овдашња Задруга Српкиња, којој је опа мудра етарешпца = председница била.

Врло заслужена старице и родољубива Српкињо! Окупише се око твога самртног одра поред твоје мпогобројне евојте п сви поштоваоци твоји, да ти на овом тужном растаику рекну последње с Богом. Па допусти и мешт, да ее у име Задруге овдашњих Орпкиња опростим с тобом. Ти полазиш на пут вечности, од куд се више нама вратити не ћеш; остављаш пас 3: навек, Буди епокојна, јер све нас тај пут чека, само се још не зна време, кад ће који тамо да се крене. Ти мирно полазиш Богу на истину, јер си се достојно одужила роду своме. Мп те вшше у ередини својој не ћемо видети, али твоја успомена још ће међу нама живети. Задруга ова на овом тужном растанку тврду ти веру задаје, да ће продужити твој родољубиви рад у правцу опште народне користи. Теби пак одајући признање на растанку кличемо ти из дубине душе и срца евога: (лава ти п хвала многозаелужна покојнице, Бог нека тида у рају насеље, а у народу твом и међу нама вечно спомињање!

т Босиљка Максимовићева. 17. др. Ника Макеимовић, члан Школ. Оавета и бивши потпредседник пар. црквеног сабора и т. д. изгубпо је 18. (26.) охт. о. г. своју милу и добру ћерку Бову, у цвету младости њене, тек у 22, години живота. Нека преблаги Бог утеши добре родитеље, а младој Боси нека даде рајско насеље.

Т Емилија уд. Јапковић рођ. Машин; евић, пуница пок. професора сомборске учит. школе Јована Поповића, преминула је 9. (22) окт. о. г. у 80, г, живота. Вечан је епомеп!

+ Мара Мартоношка рођ. Татић, Наш суграђанин, г, Тоша Мартоношки, поседник, из-

рај

| с |