Женски свет

РАЗНО.

Молитва једне елужавке. (Ламартин).

Боже мој! смилуј се на мене да нађем добру службу и да је примим без гунђања, као елужбу коју си ти прописао свима шаљући нас па овај свет. Ако не служимо једни другима, не служимо Богу, јер је живот човечји само узајамна влузжба. Најерећнији су они, којн служе својега ближњега без плате за љубав твоју. Али ми спротне служавке, треба најпре да зарадимо хлеб, који нам ти ниси дао пославши нас на свет. Можда емо ти ми више у вољи за то, што умемо појмити овој положај, јер овим муке, по нижавамо'се платом коју смо приморане примити, да би служиле често пута оне које волемо.

Ми припадамо свима кућама а све нам куће могу затворити врата; ми припадамо свима породицама а све нас породице могу одбити; ми негујемо туђу децу као да су наша, а кад их однегујемо пе признају нас више за своје матере; ми штедимо говподарима имање а имање које емо им ми заштедиле иде другима, не нама! Ми се прилагођавамо сгњишту, дрвету, бунару, кућевном пеу; а огњиште, дрво, бунар и пас отргнути су нам кад је воља наших господара. Господар умре, ми немамо права битп у жалости! Родитељи без рода, укућани без породице, кћери без матера, матере без деце, срца која се одају свакоме а нису прихваћена: ето то је судбина елужавке пред тобом! Помози ми да упознам дужност, муке и утехе свога положаја; и будући па земљи добра служавка људи, да будем на небу срећна служавка савршенога Господара:

Сољун, 1. окт. 1906. год.

Превела « француског Даринка Ј. Милрановићева, гимназисткиња УТ. год.

Завет ученица. Ми, ученице повторпе школе и ученице У. разреда, српске основне школе изјављујемо овде у нашој милој школи пред иконом ев. Саве, да ћемо се и у будуће, кад оставимо школу владати, као што смо п у школи училе. Наиме: Чуваћемо се рђавих обичаја, избегаваћемо еве што би шкодило нашем здрављу и пропаст нама и нашим родитељима, и млађима нанети могло.

На првом месту нећемо употребљавати бесдпао п руменпло, како се неби стпдели пред старије а и млађе изаћи. Знамо ми врло добро, како се долази до правог руменог лица, ако смо здрави! А здрави ћемо битп ако своје тело

ЖЕНСКИ СВЕТ

259.

будемо чисто држали. Сваки дан хладном водом се умивати, чешће чисто рубље узимати, вредно радили у врту, пољу у чистом ваздуху а собе т, ј. целу кућу у чистоћи држали, врата и прозоре отварали, прашину брпсали; јер знамо ми да дишући рђав ваздух пето је тако као кад би рђаво пли прљаво јело узпмали. Зар би ко јео што је једном већ појсо; Тако је то, кад удишемо ваздух онај, који смо из себе издисади. — Не ћемо дакле белило, па ће нам и зуби остати као и сад, неће поцрнети!

Румен стида, лице краси

Као зору, сунца зраци.

Друго, обећавамо, да ћемо се одевати према годишњем добу како би се у таком одслу угодно осећале. Не ћемо обући евилу, сомотеке и плаишке хаљине у највећу врућину и приликом игранке, те тиме и џеп умарале; већ у таким приликама лаку хаљпну од нашег српеког платна пили друге материје што је за прање, те кад у пгри упрљамо ми ћемо опрати, испеглати и опет чисто обући, У опште евиле, хлљину на хаљину употребљавати не ћемо.

Треће, на сеферине такође и пе мислимо. Нећемо ми да наши очеви продају земљу па улажу у сефеорпне или друге златис ствари н. пр. по два пара минђуша а кад дође до продаје пили мењања па њих штетује а ји 6с3 шште реса новац да стоји. Ми ћемо молити наше мило родитеље, да пам уместо свега тога горе паведепог купе памука, да ткамо, шијемо, веземо и друге ручне радове радимо, краву, свиње и живипу, да их тимаримо, од њих смока уживамо, па као здраве пи челик девојке поновно и сло. бодно у колу попграмо не свађајући се која ће се до које ухватити. Већ сезтрински живети,

У Пивницама.

Ученице пофторне школе и У. равр. осн. школе.

Износимо по „Новом Васпитачу“ и ове ретке пивничких ученица за углед осталим нашим девојкама п радовали би се, кад би се на ове угледале све девојке нашег ратарског света па се п саме саветовале да ће истим путем ићи и петог ве обећања придржавати све п свуда не само себе и своје будуће среће ради, него п општег народног интереса ради. И умољавамо њихове учитељеи учитељице, да разе, хоће ли ове ученице у своје време и одржати своју реч, па ако поново посрну у старо зао, да их опомену на заветну реч. Ур:

Множење народа. Статистика је утврдила, да 66 словенеки народ највише и најбрже множи. Број рођења је највиши у словенским државама, за њима долазе германски народи, па онда романски. Француска је на последњем месту; за њих би све могло готово рећи да изумиру. У појединим државама прпрашћује број овако: У Орбији: 175 на сто; у Румунији: 154 у Бугарској: 154; у Русији: 198; у Данској: 150; у Немачкој: 145; у Аустро- Угарској: