Женски свет

246.

ЖЕНСКИ

СВЕТ Бр. 11.

лукац, па зар када су је преко целе недеље били топли зраци сунчани по здравом лицу и рукама њеним, зар да јој вамо недељом шкоди јарко сунцег То је тако неприродно, то је тако непаметном лудо, да луђега не може бити, нити може постојати. Али шта ћеш брате, када не умемо, да се курталишемо тога вла, које нав из дана у дан мучи и дави, Спро: мах отац, мучи се, ради најтеже пољске послове, откида од својих уста, са празним стомаком доцкан леже, а рано устаје, да прибави својој удавачи злаћаних дуката п скупоцене свиле, онако је и поникла данас она доста тужна песма:

Скидај жито с тавана,

Па носи код Аврама,

Ма, пазари,

Шта ти ћерка мари! Песма тугованка, пуна опомене и савета, да је већ једном време наступило, да се оканема луксуза, свиле и моде.

Лепо је описала Јелица Беловићева у пређашњем броју женскога света, да треба да се стварају озбиљна женска друштва, чије ће се чланице заверити, да ће отпочети озбиљно, да потискују моду из народа, а да упашају српску ношњу. (Створили смо такова друштва, то су наше женске добротворне задруге, али треба настојати живо, да се делом отпочне једном.

Говори се, пише се са свију страна, треба нама женска интелигенција, да отпочне са оделом српским, па ће и наше ратарке поћи за њима. 'Тако је, потпуно се слажем у томе. Па како ће то одело изгледати 2

Ми смо са свим изгубили пародно одело, ми данас из знамо, како је то одело кадгод и изгледало; 'Греба га данас са свим из нова, створити. Па на који начин да га створимо; Држим, да би понајбоље био овај начин: (Старије и јаче женске вадруге би требале имати договор, савета о пзуму новога народнога одела. Сама задруга о своме трошку нека да начинити једно одело српско, у том оделу нека се већа слика да снимити и датп је отштампати у „УКенском Свету“ пликалендарима. Уз ту слику леп чланак или

У Чуругу на Преображење.

напомена од какове је материје зготовљено, шта кошта, похвалити и препоручити — па валда ће поћи за руком. На тај начин би се створила нека српска народна одела, из којих би се створило једно практично, лепо, које би све за друге примиле, па онда задруга задрузи дала поштену реч, да ће се задругарке прве почети одевати и ево нам лепога српскога одела, са којим би се као Срби и Српкиње поновити могли.

То би био згодан начин, да се дође до народнога одела, овако се само говори и пише, треба пи треба, а нико сеп не миче.

Разговарала сам се једанпут са честитим чланицама женско задруге па уКабља; задруга је пста млада, члапице су одушевљене, хвалиле ми се, да су оне тако срећне, есу добиле такову учи“ тељицу ва женски рад, која је врло вешта у кроју одела народног србијанског, босанског и црногорског, те би оне да саставе једно одело, комбинујући из тих равних, у таково одело би се чланице обукле и дошле па вабаву. Лепа је и то замисао, лепо је то њихово одушевљење, али би по моме мњењу било боље и практичније, када би се у таковом оделу појавиле о црквеним славама, да пх види цео народ. Зар неби то утицало на наш народ, када би задруге већ установиле једно одело, па у такоме руву се састале наше женске из равних и разних места у једноме селу о слави црквеној“ То би адраво утицало на народ, то би био начин, који би водио својој правој цељи. (! тога поштоване жабаљкиње почните и ако сте млада задруга, ви имате полета, одушевљења и жара, јер друге задруге— малакшу мало по мало.

На посао, напред, примите мој пред“ лог, комбинујте лепо српско одело, сли кајте га, да вам друге задруге или приме или неке примедбе учине — па бе тако постати српско одело, у коме ћу и ја као старија жена под своје старије дапе уживати, гледајући своје миле ћери у лепоме српском оделу. Радите, да вас брижни очеви благослове благословом на-

родним. Тетка-Божана.