Женски свет

266. ЖЕНСКИ СВЕТ

боде, где се зна, шта сз сме, а шта не сме чинити!

И не треба се чудити, што такове девојке најпре морално пропадну и да после тону у мору упњених греха, коме остају робиње целога века. :

У колико би се ово „несретно стање поправило, кад би се н, пр. девојке од 14—18 година, брпжљивом наставом обравовале за равне радове, који су у практичном животу од преке потребе, па да

онда и телесно и душевно — потпуно ојачане, потпуно спремне и обогаћене внањем — ступе у борбу човечијег жи-

вота. (Само потпуно познавање једнога позива, даје довољно снаге, да се може извести велико п лепо образовање!

На равне позиве треба спрематп девојке, а да би те позиве биле у стању потпуно самостално одправљати, треба их свестрано, теоретички и практично обравовати ва исте. Свака девојка треба да се ода и научи каквом раду, па да тиме стече и осигура своју самосталност, како би бев ичије помоћи могла па моралној основи заслуживати потребе, које су нужне за одржавање живота! Ову самосталност, треба свака девојка тим пре да наба:и себи, јер кад дође време удаје и ступање у брачни живот, да може сама себи бирати пратиоца у брачном животу, као што то чине девојке, које су материјално потпуно обезбеђене а и пначе однеговане у сретнијим домаћим околностима, него што је то случај код онпх првих. Што је многа женска пошла странпутицом т. ј. пала са моралне основе, као један од најглавнијих узрока је тај, што није могла самостално заслужпвати нужне потребе, те се дала завести пустом обећању, да ће тим начином стећи себи сапутника у брачном животу. Дакле, као што се види, девојка без своје

самосталности — која тежи за удајом, а уз то остављена сама себи, жртвоваће руменило стида, — жртвоваће част девојачку — само да се удати може! Де-

војке не спремати и не датп им прилике, да се науче поштеном раду, што је највећа врлина на човеку — значи толико, колико помагати и још већа полета дати

Бр 2

вавођењу девојака — да морално пропадају. Обравовањем девојака од 14—18 година, не само да ће се подићи углед и понос девојачки и у опште утврдити њихов положај, него би она бпла једна

јака чињеница, с погледом на економско социјалне прилике друштвеног. живота !

Колико девојака врше дужност мате-

ра —- које се баве васлуживањем — свакидашњих потреба — воде домавлук у кући 2

Колико ли је, које су млађој браћи и сестрама оно, што и рођена мати 2 А колико пх је тек онакових, код којих је најлешпи мираз — знање штедљивости, реда и чистоте, које су знање стекле, својим даљим образовањем

Муж оваких жена, не тражи равонођења у вагушљивом ваздуху гостпоничких просторија, на који се пут у протпвном ода и жена са децом, те за кратко време дођу до моралне п материјалне пропасти — него после свршепиг званичних дужности, нађе себи забаве у дому своме“

Школе за даље образовање женских, не само да су сад преке потребе са народног, него ву оне потребне с општег гледишта човечанског образовања, које бп требало увести, као обавезну школску наставу. Данас већ на много места појединих држава постоје оваке школе ва даље образовање женскиња, које се могу поноситп на посгигнутом успеху свога просветног рада.

У Бадену од 1874. године, постоји школа као обавезна за даље образовање женскиња, у којој траје учење годину дана по 2—2'%, недељна часа. До 1895. године, било је само продужење пзнесених знања из основне школе, а од то доба, девојке се уче вођењу домаћих послова и кувању. У Виртенбергу су постојале недељне школе, а сад су место ових заведене школе ва даље образовање, у којима. учење траје 2 године по 1—21/, недељна часа.

У Баварској већ је више десетина година, како је постала ваконом обавезна пе-