Женски свет

била својом љубазношћу све оне с којпма је у додир долазила, него нам је сем тога свима и нехотице у аманет оставила, да је се сећамо, те да јој подражавамо као

ретко високом и cjajHOM идеЈалу трудољубља, прегалаштва и родољубља! Живела! „Слога“.

Јесен.

По ПетеФију.

Јесен, јесен, златна јесен, И опет је ето ту! Не знам зашто већ одавно Тако јако волим њу. Седим оде на врх брега, Заморени гледам свет И замишљен слушам лишћа Отргнутог лаки лет. Одозго се сунце смеши, Мила му је земља та, Таквим гледом само мајка Чедо своје гледат’ зна. Да, да! земља не умире, Тек је нешто свлад’о сан, Па би малко да почине Док не дође Ђурђев-дан.

Хаљину је лепу свукла Крај постеље своје ту, А кад сијне премалеће Обући ће опет њу. Спавај, спавај, земљо лепа, Слатки нек те грли сан, У сновима одмарај се Док не гране Ђурђев-дан. По лири ми прсти лете, Из срца се диже пој; То је моја успаванка Трудној земљи уморној . . . Ходи, драга, ту крај мене Слушај песме моје јек Што са лаких струна дрхће K’o лахора шапат мек,

И на уста Aioja тихо Усташца ми спусти та, Да се земља не разбуди Из дубоког, слатког сна. Мостар 1906. Маринко.

Вашљива деца.

Наша ееоска деца неких крајева доста су иечисша и занемарепа. То нарочито упада у очи у оним приликама, где су на окупу, н. пр. код ђака у учионицама. Отидите само у сеоску школу; прегл.едајте школску децу, па ће те се јамачно уверити, да је много њих неумивених, путњичавих, неочешљаних, неподрезаних и глибавих ноктију у опште: хаљкавих и запуштених. Па тако је не само дубоко у унутрашњости, него и у непосредној близини вароши, па баш и у по где којим паланчицама. Шта више: и у околини самога Београда има места, где је жалост погледати, како су деца ужасно запуштена и ненегована. Свратите само у најближе село до Београда у Кнежевац па ћете се одма и сами уверити да је тако: да се дакле, сеоске жене с лабо о нези

Бр. 1. ЖЕНСКИ СВЕТ

9