Женски свет

ЖЕНСКИ СВЕТ.

ЛИСТ ДОБРОТВОРНИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА.

Радосна вест.

Овогодпшњи благи дпи доиеше нам једну радоспу вест. Кад је приликом прошлих светлпх божићних празнпка отишла будпмпештанска Просветна Задруга „Ов. Мајке Ангелипе“, да поздрави благдан своме највећем добротвору и најиздаттшијем прпложнику, г. Лазп Дунђерскож, који је пре две године даровао тој задрузи сто хиљада круна зарад подпзања Сриског Девојачког Васииталтита у Будимпешти, одговорио је псти родољуб у свом отпоздраву, да прплаже још сто и иедесет хиљада круиа, како да се за тај завод може доградитн нова зграда на земљишту, које је то друштво за ту цел било већ куппло. Тим новим даром досуо је, родољуб Лаза Дупђерски, са својом супругом Софијом пуних 250 хпљада Круна у то просветно кандило, које ће, по свој прилици, jom у току ове 1907. године прогоретп у сред престонице Угарске и светлитп тоилином српске љубавп и пожртвовања потоњим женским нараштајима нашег имена и наше прав. вере. Овим чином постао је Лаза Дунферски са својом супругом Софијом ие само највећи приложипк овог завода и ове посестриме, српске задруге, него је постао и најјачп подупирач женске просвете у нас Срба.

Још пре 100 година не имадосмо ни ми нп остали суседои народи овамо ни једне јавне школе за женску децу, и тек npe 50 година примала се по варошима п већим местима са мушком и женска деца у основне народне школе. Насебне основне женске школе почегае у нас овамо ницати тек под уиравом, пок. дра г Борфа Натогаевића, у другој половинп деветнаестог века, а више девојачке и гаколе поникогае у нас па и у осгалих суседних народа тек од 1874. годгше. Није дакле чудо, што се просвета у нас Срба мефу женском омладином тако успорила, а још мање је чудо, што се за тај нага подмладак нпје пре, као п за мушку страну, пашло прпјатеља и добротвора, који би по штогод жртвовалп на просвету и више образовање ове друге половине нашег друштва, јер се све до скора мислило и судило, да женској омладини не треба науке, не треба другог ван домаћег васпитања и да је довољно и за највише друнггвене кругове, ако жеиско дете зна којп стран језик, лепо опхофење, нешто свирке и нешто вештачких рукотворина, гато су пружалн једино приватни инстптутн по већим варошима и калуђер ски клостери по провинцијалним варошицама. Но време је збрисало ту предрасуду код већих и напреднијих народа, na је пз-

Бр. 2. У Новом Саду, 1. фебруара 1907. XXII.

Излази: Сваког 1. дана у месецу по ст. кал. ( Претилата, рукописи и еве што се tipio лпста, шаље се iiti уредништво Нови Сад (Ujvidćk).

В Л А С Н И К: ДOБРOТВOРНА ЗАДРУГА СРПНИЊА НOВOСАТКИЊА.

Цена: на годину 3 круне; за Србију 3‘/»- динара За све остале земље 3V 2 франка у злату. Поједини бројеви 30 потура.

ИЗДАЈЕ И Л РЕТЈ.УЈЕ: АРКАДИЈЕ ВАРАЂАНИН