Женски свет

одабран, и, што је најглавније, и што нам је веома драго констатовати, свака је тачка програма потпуно успела. Војна музика 70. пешачке пуковиије, стари знанац свих редовних посетилаца забава наше Женеке Добротворие Задруге, одсвирала је са пуно тачности и прецизности познагу пријатну Томасову ~ Raymoiid o nverture‘ ‘. Срнска Певачка Дружина, нод уиравом свога одличнога коровође г. Петра Кранчевића, отпевала )о лепо и складно Мокрањчева »Козара«. Ствар је прилично гешка, и с тога је гим похвалнија тачност, којом је отпевапа. Диалог са сликом »Поезија и ироза«, у успелој иреради тајника наше Женске Добротворне Задруге г. Николе Илића, испао је веома лепо. Окружена венцем наших симпатичних госпођица, извеле су своје улоге гђца Анкица Јовановићка (Поезија) и гђца Драгица Зец (проза) јасно, разговетно, природно, и, што је иначе у наших дилетанткиња ретка врлина, са пуно разумевања. Ну наша главна хвала и признање иде госпо ђици Софији Јоцићевој, свршеној ученици прашкога конзерваторија из Новога Сада. Иред гђцом Јоцићевом ишао је добар глас, и нама је веома драго, што је она својим свирањем само потврдила, да гај глас није ни најмање био иретеран. Гђца Јоцићева свирала је ЈЈистову „Rigoletto Paraphrase“ и Мендлсонов ~Konzert g-moll u , једну, како је иознато, од најуспелијих ствари Мепдлсонових. Иосвећени у музику знаћо, шта значи свиратн Листа и Мендлсона, свираги их до ситница тачно, прецизно, потпуно уметнички и с разумевањем. А тако је свирала гђца Јоцићева. Обе је пијесе свирала на памет (другу уз одличну прагњу војнога оркестра). Знак, да она потпуно влада и овако тешким стварима, какве су ове, које је свирала. Све техничке тешкоће савладала је она погпуно. Колико год је и то велика и ретка врлина, то ипак није оно, што нам је код ње најсимпатичније и што се нарочито мора истаћи и похвалити.. Та њена главна одлика је оно њено уметничко схватање, разумевање и осећање, којим је свирала, и због чега је она и била јунакиња те, у истиву уметничке вечери. Гечју, општи је утисак са ове забаве веома добар, и управа наше Женске Добротворне Задруге заслужује нашо пуно признање на уметничкоме уживању, које смо те вечери имали. =

КарлОВЦН. (Модерпа жепа). На Три Јерарха одржали су овде наши богослови, као на даи свога патропа, свечану седницу а у вечо концерат, који је био врло лепо посећен и који је у општо лепо испао. Том приликом говорио јо председник богословског друштва „Слоге“ о »модерним женама«, који је нас женске јако изненадио, те смо принуђене, да учинимо на њ неке примедбе. Двадесети век признао је женску равноправиост с мушким, особито, што се тиче умних способности. А међу тим јо г. предавач изрекао, да женскиње иемају тог схваћања, којег мушки имају, јер вели, да је женски мозак мањи од мушког те с малим изузетком и не може схватити високе науке. Колико су испитивачи докучили, не одлучује у схваћању и мишљењу величина и тежина, него суптилитет мозга. Што је жеиски мозак мањи, сасвим је ириродпа ствар, јер је и глава мања и у опће је цело тело мање и нежиије. Знам многе људе с великом главом што тешко схваћају а с малом онет обратно. Госнодин предавач са своје високе учености канда сувише сажаљева нас женске с малим мозгом. Видели би ми господина како би схваћао, да и он пуних 16 година није школе похађао. Женско дете кад доврши основну школу нико се више о њему не брине; не води нико бриге, да му пружи бар какву добру књигу за читање а камо ли друго што. Госнода мушкарци и који не оду на више науке, иду бар у чита оницу, а женској деци ии то није дозвољено, иа како ће да сазна шга је у свету и како се живн по другим крајевима. М мој је идеал ваљаиа ал и трезвона жона, која се бави својом дечицом и својом кућом, на да нам одрањује честит и јак народ. Али шта ћемо са господским ћеркама, које немају мираза? Ја још иисам чула од госттоде ни једно предавање, да су пагласили, да добра и лена девојка не троба мираза. Док је отац жив добро је, она чека младожењу и лепо живи. Али кад родитељи умру, а девојка није научила ни служити ни копати, иметка нема а младожења не долази; па шта ће и како ће онда? За то ја не могу да се слажем с онима, који говоре, да девојци не треба знања n науке. За што не би могла и девојка што изучити? И ако јој је мали мозак, ипак може опа то исто ностићи нгго и мушкарац с пирамидалним мозгом. Нли мушкима само иде у главу без труда ? Мора се богме и он мучити док све испите положи и док до леба дође,

56

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 3