Женски свет

успех у раду. Женскиње се развија раније, али после достигнуте зрелости, слабо се развија. У раду где треба много стрпљења и рутине женски“ ње је много прилагодније, а за по слове где треба сталности и издрж“ љивости у току дужег времена, ту су мушки куд и камо бољи.

И у духовном животу, као и у погледу физиономије, женскиње је веома слично. Женскиње је конзервативно, мушки непрестано мисле о променама, старо да обнове, траже нове путове. Једна од најважнијих разлика између мушких и женскиња јесте велика узбуђеност нервних центрова код женскиња. Женскиње влада уз буђеношћу У већој мери. |

Разни начини исказивања осећања и промена, услед душевног потреса или узбуђења, много се боље и лакше опажају код женских него код мушких.

Симпатија, саучешће и милосрђе у већој мери се појављују у женскиња; они остављају свој отисак скоро у сваком њиховом делању. Женскиње је много благородније од мушких, јер је облагорођеног срца.

Што се тиче: моралних особина (у ширем смислу, и ту се женскиње битно разликује од мушких. Број мушких преступника много је већи од женских.

Страсне жеље и пожуде у женскима нису тако јаке, (21) стога сене могу прекорети ни за неуздржљивост и друге томе сличне мане.

Главно наравствено достојанство женскиња је ампруизам, а главна мана: одсуство љубави према истини. Жена, у опште не воли истину, и склона је на лаж. (2!)

И с религиозног гледишта женскиње стоји много више од мушких. И женско кинђурење и неке свакодневне обичаје писац наводи за доказ да

78. ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 4.

је женскиње заостало од мушких за

читава столећа. ж

ж ж

Пошто је писац ове књижице навео овако све разлике између женскиња и мушких, он сам одговара на оне претпоставке, које су у почетку наведене, па вели: да се — по овим женским особинама — женскиње ДОиста приближује типу деце, да њихов развитак није задржан, али је мало задоцнио. Што се тиче вишег и нижег бића, на једном месту (стр. 29.) вели да женскиње није ниже биће, а мушки више; док на другом месту (стр. 31.) вели да »женскиње припа. да бићима нижим и мање савршеним по развитку.“

Но ипак све ове разлике, баш кад би оне и постојале, нису довољне за оснивање нарочите психологије женскиња. Оне анатомске (телесне) разлике између женскиња и мушких, не могу се ни узимати у обзиру 0 вом у питању: да ли постоји психологија женскиња пошто се психологија бави само душевним радњама.

Што је женскиње за читава столећа заостало, то није дошло од његове неспобности, него за 710 што је оно вековима било запостављено. О његовом умном развитку нико Није ни мислио. Да је овако, доказ су толики данашњи лекари, професори и писци женскиње, које не уступа мушкима.

Кинђурење колико је доказ женске заосталости, толико и мушке, јер и су: више много има и ових који се кинђуре и који воле и траже женско кинђурење. Оне се, управо, за том кинђуре да угоде укусу лепоте мушких. Нема женске психологије!

Ђ. С. КОЈИЋ учитељ.

8. новембра 1906. г. Београд.

4 |