Женски свет
100.
пасте чахуре — као у Чуругу њих 84. а и другде.
Посподо трговци п подузимачи, и овде се може терати свој своме, али да ви сад вратите мило за драго или да обвежете тај свет према себи вољпим поучавањем у оваком послу, који ви као иптелегентнији лакше можете да схватите, Помозимо
ЖЕНСКИ СВЕТ
Бр. 5.
натпем народу да може на сваком пољу што зарадити, па неће нас нестајати по 42 породице пз једне опћане, као лане па Лалпћа, а то је у интересу ни нас свију и државе, у којој живимо.
И то је пека политика.
На Велику Среду 1907.
у Јо Жж.
"ај
НОВИ ЖИВОТ.
Земља се тресе, пуцају горе, Свуд, на све стране језа, страхота, Громови бију, улара море Срушена лежи горда Голгота!
(ав свијет дрхти у страху томе, Што еве у пропаст тоне и пада И сам Израпљ у ерцу своме „Љубави тема, вјере по нада...
И њега дави мртвило пеко
Те у емрт гледа.. не чека часа, Да се испуни, што је Бог реко: Како ће посла: евог Сина Спаса.
— Спаситељ дошто, ал' грјешни људи Распеше на крет Бого-човјека! Згазише праеду, да кривда судп Нееретном земљом све до впјека!
Лаж и невјерество, подлост п злоба. Побједно пјесме сташе да славе, Док љубав вјечна славно из гроба
Васкрену, живот истине праве!
Мјесто Голготе свјетлост се заеја Крет часни поста евето знамење..
Пароде свуда срећом обаеја == Донесе сваком мир, избављење.
И „Нови пивот“ из гроба пиче,
Бог људетву свему окове стресе, —
А пали човјек радосно кличе:
Христов васкресе! Христос васекресе!
Зе
Мој мили народ — и ако каено Ролтоту. своју крељу је епрпо; У „Нови Живот“ диго се часно — Мртав је био, ал васкреао!
Устао горе пз мрачне тмине, Моли се Богу п њега елави Олободе сунце евем' Српетву сине И вјечна правда, да му се јави...
Ла српски васкре обасја роба Који са себе окове стресе....
А да се хори са ерпеког гроба: Христос васкресе! Христос васкресе!
Коњиц, вел. недјеље 1907. а шу Родољуб. Руске жене. (Свршетак). , Год. 1858. важна је у историји жен _ па страним институтима. = Алп руска
ског развића у Русији. 'Ге године отво рене су женске гимназије (док су у Немачкој и Аустрији отворене тек 1880 — 90) а е њима се отвара пут ко вишем умном образовању жене из свих слојева друттвених. Ту институцију су живо подупирали Вишњеградски, Уптинскиј, као п напредна ттампа, књижевници и други јавни раденици. На то црта руску лје: својку; као народну учитељицу, жену, „сестру милосрдницу и студенткињу
жепа пије могла нитп је хтјела да се задовољи полученпм тим успјехом, она је тежила даље, за највитим обравовањем својпм. Та тежња дала је повода занимивој контраверзи између пријатеља вишег женског образовања с једне стране, и њи“ хових противника с друге стране. Међу првима палазимо одличне представнике руске науке и књижевности као Сеченова, Бекетова, Бестужева — Рјумина, Мендељева, Веселовеког а с друге стране гроф