Женски свет

102. ЖЕНСКИ СВЕТ У Бр:-5.

Западни дух с нама, јужним Словенима, толико је завладао, толико нас освојио, да ми и не тражимо да га се отресемо. Ми не гледамо има ли гђе

ведријег неба и топлијег сунца него што је ово, које нас са запада грије. А колико пута осјећамо, како нам се мрзну груди од тога гријања. — А душа чезне и жедни за свјежим напитком праве науке, тумара, тражи нешто јасније, ведрије, тражи пстину и самоспознање. Наша душа овјећа, да то није њезин пут, да то није она сама; душа словенска. — А ми п даље идемо петим путем, истом науком, што нас одводп далеко од оне мете, која би по самом природном нагопу требала да нам буде свима заједничка и света, а то је: међусобно спознавање п збли: жење свију Словена.

Упогнај најприје брата свога, па ћеш онда истом себе самог. Но како. га упознати, како оцјенити ако му не познајет материнске ријечи у којој пзлијева сву силу и снагу душе и срца свога; Зар је нама јужно-словенима доста, ако по преводу познамо чувенија дјела умова наше сјеверне браће, дјела, која и највећи противници, руског напредка по внају и диве им се 2 А, за многи још чисти бисер п драго камење, што се крије у ренин исте литературе, ми ис знамо, а и да знамо 2 Зар може бити једнака вода, која се у чабру кући доноси као она која се са пзвора пије2 Ми све то врло добро знамо па опет слабо показујемо воље п мара за изучавање тог братског нам језика.

——--ЕЕ

великих

Колико пма „Руских Кружока“ у нашим словенским земљама 2 И тамо гђе их има, колики је број чланова, који их аосјећују пи уздржавајуг У Загребу, хрватској престолници, код 70.000 Словена (из: вети нешто мало несловена) кад би се казао

У С Орој чланова „Руског Кружока“ био би таки, да би с> сваки прави патриота Словенпн зацрвенџти морао.

Само познавањем, изучавањем једног слов. језика долази се свесловенској заједници. А тај језик, разумије се, треба да буде онај којим говори највећи број

Словена. И то је језик руски, Јег зик Тур-. Ј ру |

гењева, "Толстоја, Пушкина, Гогоља и осталих великих умова руских треба да буде сваком СОловенину други језик матерински. „Језик, ва кога славни Тургењев као: „О велик, могучт, правдивњш и свободиљи русект заљињ !“

Предавање г. Ваболовеског, колико је Опло умно, опсежно и занимљиво, толико и сами језик његов пријао је нашем словенском уву као најљепша умјетничка

симфонија пли рапсодија. Снагом пи моћи

тих хармоничпих звукова и топлином овјећаја говорникових, многи од присутних пренео се срцем и душом у далеке степе

простране царевине руске, и ту слушао тајанствено шапутање степа и чаробно зујање ветрова. — И еваки тај глас,

сваки шум, као да је откривао тајне душе словенске: (амо ] једно сунце, келико сунце словенско кадро је да разгрије груди свих (Словена пи расвијетли души пут праве и чисте истине и самоступања | | Милица.

ЊАЗО-БИ ТИ.

Кад ме питаш како живим О, себични свете! Каз'о би ти моје боле И невоље клете.

Задржаћу своје

Казо би ти, али нашто, Шта ми то све вреди: Кад ми нећеш да помогнеш У муци и беди.

јаде

За самога себе, Јер знам оно, што ме боли, То не боли тебе!

Горњи Милатовац.

Влада М. Луљевипа, 7 до 38 јр ће

ЕН _--__нанн

је а > '—