Женски свет

Бр. 6.

„ЖЕНСКИ СВЕТ

131.

г. Милош Попара, за благајника гђица Зорка Ћурчићева, за књижничара гђца Лала Јакшићева, а за уредника листа „Српска Школа“ г. Никола Ножинић. Остала су господа чланови одбора. СОвима им желимо Сретан и успјешан рад! Истог дана пошто је изабран Главни Надзорни Одбор, приступило се је претресању „Дисциплинарних Правила“ _ за српске учитеље, које је такође по налогу В. У. и П, Савјета, израдио привр. одбор. Истим начином, како је усвојена „Школска Уредба , тако су примљена и „Дисциплинарна Правила“ са незнатшим измјенама. Сутра дан, у недељу 20. настављен је рад. На дневном реду био је говор о правцу и начину уређивању листа » Српска Школа« органу удружења. Послије тога вијећало се је 0 мпровинској уредби српских учитеља · ица. Иста уредба, по нас, од стране“ ревизионог автономпог одбора, рђаво је распоређена; управо је октроисана од оног, како смо је ми В. У. и П. Савјету поднијели. Послије дуже дебате, усвојено је да Главни Одбор има израдити поново мировинску уредбу, према оној, како је на првој скупштини 1905. створена. Кад се уреди, поднијеће се В. У. и П. "Савјету са молбом од стране екупштине да је усвоји и потврди. Једна од највећих погрјешака те октроисане

уредбе јесте та, што се захтјева да учитељи-це, имају платити 20" од своје плате за све године службовања, и да се мировина рачуна истом након 10 година од онога дана, пошто уредба ступи у живот. Кад би то тако остало, шта би било од нас старијих учитељаг!... Но, увјерени смо у В. У. и П. Савјет, да ће се та октропсана тмировинска уредба поправити, те да ће бити како правда захтијева.

Увјерени смо,. велим, у В. У. и П. Савјет, јер зпамо, да у њему има људи, којима добро парода и народне просвјете лежи на срцу, | који су искрени пријатељи српске школе и српског учитељетва. Ми, апелујемо на њих!

Ријешено је даље, да се идућа екупштина 1908., год. има одржати у Мостару; даљо да се позову у упис у чланство удружења они учитељице, који случајно нису били на скупштини. Још је било пеколико важних ствари, које су у реду свршене. Пошто је рад свршен, разишли смо се са увјерењем, да и српском учитељству ових крајева, овићу бољи и свјеглији дани; а и хоће, јер смо удружени, а удружење је ома енага пред којом све препоне падају. Сретно!

„Драган“ српски учитељ,

Збогом!. = Мо Јо Јо сз ов И2-=

Кад тренуци бола, раздираху груди, Кад удари беху страховита маха, Поднео сам лако. Презреше ме људи, Оставише тело без крви и даха —

У тисућ парчади...

Поднео сам лако,

Беху мали јади!.

Кад те прво познах, воле сам те страсно, — Нем сам тада био, не умедох рећи, А ти Беше горда, презирућ ме гласно, Бол спопаше груди, све већи и већи,

Тад смо били млади..

Не поднесох лако,

Беху већи јади!.

Срце срце тражи, душа души тежи, Ја те љубим лудо, и ти мене тако, Пољупци су и сад увек тако свежи, – Што Нек знаде свако. Ми смо ипак млади ~. — С растанком умирем, Највећи су јади!.

Алексинац 10—7У. — 19017.

М. М. Гавриловић.

525