Женски свет

136.

цркв. општини, Кредитној Банци и гђи Марији Радосављевић изјави како записнички, тако исто и писмена захвалност на овако лепим делима. Скупштина је једнодушно прихватила предлог г. Радуловића. Извештај прегледачица о стању благајне за 1906. узет је на повољно знање. По томе је прочитан предлог прорачуна за 1907. г., којп се прима у целини и то примање са 6722 К. 26 п.а толико псто и издавање. У смислу друштвених правила имала је ова екушитина да бира трећину управног одбора. Скупштина

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 6.

је поново једногласно изабрала досадање одборнице: гђу Марију Радосављевић, Даницу др. 0. Јовановића, Даницу М. Барјактаровића и Мплку П. Михајловића. За прегледачпце рачуна изабране сву: гђа Зорка др. Ј. Богдановића, Даница Николић и Рахила Аврамовић. Да оверове скупштинеки заппевик изабране су: гђа Евица Бошковић, Софија Радић п Јованка Алексић. По томе је гђа председница захвалила задругаркама на лепом одзиву п одушевљењу и тиме је скупштина завршена.

Пс ни а РАТА Сун И ВЗТА (Пра М = д-

и ЛИСТАК.

Мијава НА СЕЛУ. — монолог. —

Била сам на селу код сестре мамине, Код нате добре тетка- Дафпне. Ах, село, село! Ви нисте билп2 Да сте впдели девојке у свили. Прстење на руци п ланце од злата, Пуно навешали око свога врата. Још само шешир, па је по журпалу, И може ићи у пајлешшу салу. А. лице својег Ах! 'ТГа то је стратно, Оно је бело, бело као брашпо! Ту је још п кармин, сприџшика љута, Вештачки румена, а сва увепута. Ти терају моду п луксуз највећи, Којп ће. имање убрзо растећи! Па ће туђин вредни, ту радити стати, И гураву моду брзо растератп!..

во је истина и никаква шала, Да ми је ко каз'о, не бих веропала, Зампслите само -— „деколте“, Па онда фризура — „пн ди хе“! Ту је п капут — „палетд,“ Код куће једе: лебац п 0! Шпајз је пун, начичкан од блуза, да ручак је доста — лопац кукуруза! Каква је пошња п како се живи, Ту вапста човек мора да се диви! Ва одело дају п последње пћре, Место добре хране, купују базаре. Хахаха! Село п базар! Запста једна смешна ствар. Али, кад се мало боље промпелимо, Место смешне ствари, жалосну видимо Видпмо моду како пропаст носи, Видимо парод, како ће да проси.

,

Видимо (Србина гладна п жедна, Видимо марљива, видимо кредна; Алп све бадава, кад је мода ту, Па опа однесе труд п муку сву!

С 5 Била је недеља, Ја п моја тетка, седимо саме, Кал наједанпут, прођу неке даме. Помислим у себи: та ово је село, Откуда њима тако оделог.. А тетка ми рече: јао дете моје, Тако тита још нису впд'ле очи твоје, Отворим провор и погледам тамо, Верујте, фалио је јоп шешир само! У једне ттлеп, сву прашину вуле, А друга „боа“ мора да обуче! У треће вунцобран, лепеза о врату, А четврта трепти,у самоме злату! На улпци лепо, богато п сјајпо, А на дому јадно, тужно п очајно. Боже, слатки Боже, тта још неће бита;

Кад се село мало,

Већ па моду дало!

5 У

Једнога свеца, у цркву сам пшла, Девојке ме гледе, једпа ближе пришла, Упрла поглед, очи разрогачп, Ја помпелам: Боже, тта ће то да значи. Шта пма тако да гледа у мене, Непрестано гледа, па ни да трепе! Менп као страној, ппје било мило, Изађем пв цркве, доста мп је било, Кад сам кући дошла, а тетка ме гледи, Одмах ме запшта: што сам тако бледа>2