Женски свет
126.
ЖЕНСКИ СВЕТ
Бр. 6.
Српске женске рукотворине у Лондону.
На балканској изложби у одељењу Србије у палати Опеепз-Рајасе, изложени су у У. групи, поред пиротских ћилимова о којима ниже говорим, и остали производи српске женске домаће текстилне индустрије. Они су сви смештени у нарочити павиљон, који заузима простор 60 квадратних метара, богато декорисан српским тробојкама и ћилимовима. Српске женске рукотворине смештене су у пет великих ормана и у многим витринама на тезгама око целог павиљона кога је средио и инвентарисао г. Тихомир Панић, студент у Лондону. У павиљону су изложени млогобројни ћилимови, женско одело, платно, пешкири, везови златом и свилом, чарапе, најразличније српске тканине, кецеље, торбице, завесе, рукавице, свилене блузе, ха-
љине, сунцобрани, женски јелеци, везене папуче, везени чивилуци за убрусе, разне кошуље, три лутке
обучене у српску народну ношњу, албуми српских везова, српски грб на свили, чутура у везу, сукно и друге израђевине домаће текстилне индустрије. Досад је продано доста ствари, у публици је велико интересовање за српске женске рукотворине. Али веће куповине настају обично тек после 3—-4 недеље, кад настаје права изложбена сезона. Ове израђевине изазивају велико допадање у посетилаца.,
Главни излагачи су у овом павиљону женско друштво са два пододбора из унутрашњости, Младен Ђокић и Ордан Стојановић, и велик број (око 150) приватних излагача из Србије са многобројним предметима.
Нарочито су многобројним и добрим стварима заступљени излагачи: из Соко Бање: Будинка Јовановић, Цаја Костић, Вукосава Ђурашковић, Наталија. Поповић, П. Спасовић, Ал. Милијћ, Љуб. Марјановић, Савка Милић, Јул. Кундаковић; из Јабуковца: Никола Казимировић; из Клупца: Милева Милути-
новић; из Крагујевца: Зорка Миленковић, М. Мајзнер, Милисав Гвозденовић, Ћирјаковић и Јовановић, Љубица Швабић, Љубица Недић, Приштевчева; из Београда: Дафина Миљковић, Јован Димитријевић, Ст. Живковић, Јулка Васиљевић и др.; — из Врање: Милица Микић; из Ваљева: Алекса Ћирић и Тоша Алкалај;'из Ниша: Сотир Стефановић, Стеван Кара-Николић; из Књажевца: Јелена Урошевић; из Крнула: Јела Панеташевић; из Вукошића: Томанија Кузмановић и Јелица Матић, Мила Јовановић; из Добраче: Христина Јовановић; из Корићана: Ружа Недељковић и многи други из свих крајева Србије. __Српске женске рукотворине достојно су заступљене на балканској изложби у Лондону, како у павиљону Србије, тако и у павиљону Црне Горе. Пиротски Ћилимови у петој групи десног одељења изложбе Србије у »Оџеепз Рајасе«-у налази се одељење пиротских ћилимова, чувених на далеко. Излагач је ћилимарска задруга у Пироту, основана 1902, год. са државном субвенцијом од 50,000 дин. из прихода српске класне лутрије и капиталом од чланских удела које уплаЋују чланови недељно са 25 пара дин. Циљ је ове кооперативне установе, да шири и усавршава израду пиротских ћилимова. У одељењу, које заузима простор од 45 квадратних метара, изложено је на лондонској изложби 349 ком. пиротских ћилимова у вредности до 30,000 динара. Изложено је ћилимова »шестака«, »батас«, »мерке« (највећи), »сметењака,« завеса, „јанова« за миндерлуке, сиџадета, јастука и јастучића. У Лондону заступа задругу књиговођа њен Љубомир Ј. Станковић, који је шеф тог одељења, које је врло лепо уређено и декорисано ћилимовимаса српским грбовима. Више одељења стоји велика фирма: »Тће Рутој Сагре Мапџтас ппо Сотрапу-