Женски свет

128.

Горак живот у самоћи Сад проводим ја;

Јер ми моја мила звезда Ах! далеко сја.

К њојзи води трновита Једна стазица

Иза стазе миром мири

Дивна ружица. Маја 1907. год.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 6.

Ах! да ми је пребродити Трновиту стазицу, Узабр'о бих један цветак, Мирисаву „ружицу.

То би био само мален Мален дарак мој; Много већи њој бих дао Цео живот свој. Вук.

+ <> + -— —————

Краљица Јелена као уметница.

Необична вест распрострла се у новије доба кроз талијанску штампу: да се краљица Јелена спрема да на Млетачкој међународној изложби изложи неколико својих слика, и та вест одјекнула је целим светом. После тога одмах је дошао и деманти, јер ко иоле познаје краљицу Јелену, њене особине, и њену улогу у дворском и јавном животу, тај зна да се она не би могла решити на такав корак.

Међутим, за многе је била нова ствар, да се ћерка кнеза Николе бави уметношћу. Знало се само за њене песме, да један руски часопис, с времена на време, публикује њене стихове, али да она и слика, то никоме није било познато.

Још као принцеза на Цетињу она се бавила сликарством, а у тој грани уметности није баш дилетанткиња. " Оникоји знају за њене тадашње слике, уверавају, да то нису први несигурни

покушаји једне младе даме, која би

хтела у забаченој престоници свога оца, да што угодније и хармоничније проведе своје време, него да талијанска краљица заиста има сликарскога дара.

Ко је икада био на Цетињу, сетиће се Орлова Крша са његовим маусолејем на стубовима, који се издиже изнад ове мале. престонице. Овај маусолеј је дело принцезе Јелене, и он представља њен укус, те даје добру сведоџбу њену смислу за уметност. Као дете и унука песника, она је јошу Црној Гори у себи имала уметничког

осећања ма да је Цетиње више парнас за родољубиве песнике, него за сликаре.

Уметнички живот свакако ће се развити и у Црној Гори, кад се буду учврстили политичко-економски односи, и кад се железницом буде и естетички уселила култура равнице у та брда.

Године проведене у Петрограду и на западу нису остале без уметничког утицаја на принцезу Јелену, и у њој се пробудио њен уметнички дух. Још у њену завичају постали су многи цртежи и пејсажи, а ни, као краљица није ту врсту сликарства занемарила, него је чак прешла и на пастел. У томе јој је био учитељ технике Напуљски сликар, Казаверо.

Краљица се Јелена најрадије бави пејсажима, али и њени портрети, на пример, импресионистички израђене слике њене деце, имају истинску уметничку вредност. Али наравно, једна мајка која је уз то и краљица, нема довољно времена да служи и музи.

Своје слике краљица Јелена поклања својим најближим рођацима, или њима украшава поједине приватне собе у двору, али је одвећ скромна да би их показивала другима. Са своје скромности она чак не посећује ни римске јавне галерије слика. Међутим је у Паризу, кад се онде последњи пут бавила, обишла сва могућа места у којима је било слика од вредности. Њеној иницијативи има се заблаго-