Женски свет

Бр. 9.

· Нови Сад, 1. септембра 1907.

ЕНСКИ (БЕГ

ЛИСТ ДОБРОТВОРНИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА.

ВЛАСНИК:

ИЗДАЈЕ И УРЕЂУЈЕ:

| | ДОБРОТВОРНА ЗАДРУГА СРПКИЊА НОВОСАТКИЊА. Х АРКАДИЈЕ ВАРАЂАНИН. — Излази: Сваког 1. дана у месецу по ст. кал, _ бд Цена; на годину а круне; за Србију 37, динара. у ет о За све остале земље 3'/, франка у злату. Претплата, рукописи и све што се тиче листа, шаље се на уредни- х штво Нови Сад (ЏИјуласк). 0

Поједини бројеви 30 потура.

ШКОЛА ЗА ДОМАЋИНСТВО.

Прилике, што су овладале данас у Србији и јужни крајевима Угарске у погледу млађих, нагнале су енска Удружења у Београду, да траже пута и начина, како да се данашње несносно стање у том погледу поправи, а да се уједно наведе и наш женски нараштај сиромашније класе, да се ода заслузи у домаћем газдинству код наших имућнијих домова. да ту цел нашли ву, да је најбоља и најприкладнија школа, која ће имућнијој класи спремати практичне, добре и разумне домаћице а сиромашнију класу да привуче у наше српске домове на посао као помагачи це у домазлуку.

Напреднији народа на западу имају већ одавно таких завода по свим већим местима и ако су то већином приватна и хумана подузећа појвдиних женских удружења. У најновије доба отпозеше тамо радити у том правцу и државни органи, окрузи и општине, јер су увидели, да домаће газдинство, које је искључиво у рукама женекиња, дубоко засеца у опћу народну економију и љегов привредни и одравствени напредак. Од прошле 1906. године отподедо је на томе радити и бео градско друштво „Народног. ддравља“. (ве те чиЊенице казују, па је домаће газдинство или до маћинство важна грана народне привреде и да је крајње време, да се и та грана народног живота озбиљно – прихвати и подупре. А ко је позванији за то пре него домаћице, које су искуством и баме дошле до сазнања, да кућа, и њен напреДак, породица и њено здравље, мири задовољство

у њој највише зависе, од добре и укусно зГоТОВљене хране, од реда и чистоће домаће. Запитајте ма ког домаћина, што верно чува домаће огњиште, шта га највише привезује за кућу и њен живот, па ћете свуда чути одговор, да чува и привезује за кућу највише домаћичина нега, њен ред и рад у кући. А запитајте на послетку и оне ожењене бекрије, што траже највише задовољства у јавним локалима и траће своје слободно време једино у пићу и картању, паћи ћете, и ако вам сами не кажу, да тај неред потиче поглавито са нездравих и неуређених домаћих прилика или са слабе и недовољне спреме домаћичине за домаћинство. Наше домаћице не могу ни да замисле, колико вредности по васколики домаћи живот почава у доброј спреми за домаћинство. Често је добра домаћица одржала кућу и породицу својим – зпањем и вештином, кад је муж пао у коју невољу, те није могао привредита лотребпо издржавање за кућу. И тек у таким приликама стече домаћица призпања и поштовања не само од мужа, него и од околице, која ју упозна као такову. Напротив домаћице, које су невеште и неспремне за овај позив губе вољу и љубави за домаћи посао, тв су упућене једино на стране особе = кад се деси, што данас често бива, да остапу без млађих, оне изгубе главе, пе зпају да се помогну и онда ма кокво Ђубре примају у кућу, које им трује кућу и децу својим пезнањем и певаљалством, а по скупе новце. Са тих прилика изроде се често несугласице између мужа и жене и увуче се раз