Женски свет

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 281.

би место 1. фебруара писали одмах 14. фебруар. Ствар треба да добије још одобрење од руског св, синода. Лко се то обистини, онда ће набрзо

пи наши синоди и наше црквене власти усвојити

то п ми ћемо доћи једном до тог, да водимо један календар п да у једно доба светкујемо сви хртшшћани празнике и свеце своје.

ЧИТУЉА.

+ Ангелина Грбић. Наш пријатељ Гавра Грбић, срп. нар. учитељ новосадски пи члан управног одбора срп, учит, конвикта у Новом Саду, изгубио је своју добру супругу Ангелину рођ. Куљанчић, 19. новембра о. г. напрасном смрћу У 40. год супруга три сина: Ворислав, Анђелко п Драго-

живота. Покојницу оплакују поред

љуб и три кћери: Златинка, Невенка и Видосава, спаја п два унучета. Лака јој црна земља!

Т Др. Ника Максимовић. Међу старијим а ишм борцима за пнолштичну и народно црквену самосталност на овој страпи, налазпо се у првим редовима п пок. др. Ника Максиморић, поседник из Сомбора, који је у суботу, 17. новембра о. г. оставио овоземни живот и отишао у вечни покеј. Родио се у Сомбору 1836. г. и по свршеним правним наукама био је биран тамо у два маха за посланика на земаљском и на народно-црквепом сабору. На овом црквеном сабору био је биран за потпредседника и од постанка наше автономне црквене управе, био је све допре две године члан Школског Савета п његов потпредседник, Вечан му спомен!

+ Софија уд. Веселиповић, мајка одличних Срба Александра и Стевана низ Винковаца, упокојила се "на Аранђелов дан о. г. Вечан јој спомен! =

+ Даринка Страјић рођ. Поповић, Наш уважени пријатељ и прота вел. бечкеречки, госп. Ђура Страјић, изгубио је 1. (14.) новембра о. г. у 43. години живота своју милу сапутницу, г-ђу Даринку, ћерку пок. Никанора Поповића, вредну одборкињу п потпредседницу Добротворне Задруге Српкиња Вел. Бечкеречкиња. На 25. годишњој прослави До-

епископа темшиварског,

бротворне Задруге Српкиња Новосаткиња, 1905.

год, заступала је овде вел. бечкеречку задругу.

Оставила је за собом неутешног супруга, проту Ђуру, три удомљене кћери са три зета, једну пеудомљепу кћер и два сина, - унука Алексапдра Николића, сестру Неву, удату Милин п осталу родбину, који оплакују овај велики губитак, Мир пепелу њену! 5

На опелу се са покојпицом опростио преч,

говп. Драгутин Мојић овим говором: Тужни зборе!

Сасвим изненадно и неочекивано разнео се јуче по Бечкереку нашем тужан глас: протииице Даре нема више међу живима, она је умрла; а тек пре неколико дана п говорпемо с њоме и виђасмо је на дому пи на улици: као увек ведру, здраву и расположену — па зар тако брзо да наиђе страшни час смртиг Занемела су дакле за увек она уста, која не провипашен и зле речи, ни погрде, ни клетву никад ни на кога; престало је куцати за увек оно право и добро ерпско срце, у којем не беше места ни злоби, ни завпети, ни мржњи; срце, које је правом материнском љубављу љубило децу евоју, а сестришеком пекреном љубављу евојом цело Орпство, срце, које по племенитој доброти није умело мрзити ни непријатеље евоје; одлетела је Богу Свемогућем, добра племенита душа, која је створена била да утеши тужног и певољног и да се емилује кљасту п слепу, гладну п жедну. Па колико пута само за кратко време мојег поповања овде, сведоком бејах у дому проте Ђуре: кад напђоше и кљасти и елепш и гладни и жедни, и нпко не изиде из дома тог, а да га протиница Дара није даровала или јелом пли новцем, или одећом или обућом.

Рођена и одрасла у кући честитог и родољубивог свећеника српеког, Светозара Поповића, потоњег народног владике Никанора у китњастом Срему у убаву сеоцету Бачинцима, она је већу првим данима детињетва свога уптла у душу и у срце своје жарку љубав очину према Српетву — и та је љубав престала тек издисајем њеним. Опа се поносила Орпетвом својим као и Баба њезин, зато је е вољом пратила и јавни живот народни п лепу књижевност нашу тако, да си ва њом, као са ретко којом Српкињом могао повести озбиљан разговор о књижевности као и о политици. Оставши прерано без матере —- морала је бити у дому очину домаћица мала од 10 година, а сестрама својим друга мати.

А када је са другом евојим, онда попа Ђуром, овновала дом себи и огњиште евоје, беше то прави дом евећенички српски и у речи и на делима. Као што оно мудро каже пословица наша: „Кућа не лежи на земљи, већ на жени, тако је баш свећенички дом прво попа а потом проте Ђуре Страјића заиста лежао на жени: на попадији и протиници Дари, јер је она била душа дома својег, душа увек ведра, увек расположена и насмејана, а не мргодна, зловољна, туробна и досадна.

Благословена обилним породом отхранила је Српетву шесторо деце; четир кћери и два сина. Три је кћери удомила и збринуда, а троје нејачи оставила неупућена у живот, непскусне и малолетне још. И баш ту и лежи сва тежина и неочекивана смрт протинице Даре; јер шта ће та нејач без мајчине руке, без мајчиног топлог