Женски свет

За

Бр: 112:

Дијете се брже умара у једно годишње доба него ли у друго. Стање атмосфере, врпјеме, дневно доба, све то упливише на нормалну снагу пзлржљивости, Па и рапидно растење, као што је већ поменуто, смањује. сппгу узлржљувости у. Уа ховном п зјелссном раду. Д'јете које брзо расте браво ве п умори.

Један од првих сфеката умора састоји се у тешкој фиксацији и сталностп пажње. Стање напора што га воља проузрокује при пажљивости чини да рад врло умара; пошто се тиме дух напреже, то настаје конфликат ивмеђу оног што човјек или дијете осјећа што сепма учинити и веће воље ва какав другп рад, пето, равумпје се, повлачи ва собом увалудни потрошак енергије п губљење времена.

Уморност преузрокује да је дух мање осјетљивпји за опо што је пнтересантпо или ново. Дух уморног дјетета може бптп и актовап, во, он сеу исто вријсме тешко и слабо управља,

Велика хајка овог доба опажа се у вахтјеву за рапиднгм васпитањем. У. својој наглости, да се што брже сврше“средње таколе и фактички кура многи жртвују највећу п најсветију ствар коју траже, пазље, моћ мишљења п акцаје, Резултати, којп. докавују Коко градске п варошке школе претјерују с духовним радом и какве конзеквевције могу одатле настати ванста криминалне.

Управитељи, учитељи и родитељи гоне дјецу на све могуће начине да издрже у десетомјебечном школском раду, раду ког је једап њемачки мислилац, назвао теретом од девет камила. Здравље се жртвује за промоцију, и жпво, весело дијете теретп се неприродним захтјевима све дотле док једном за свагда не псчезне опа прлродна духовна споптаност.

Оно што дпјто у уморпом стању

1908, год. (Оло шанови 1200 ппсљних страница велике осмине, су 820 слика, мпого табела, и гбирком од 200 лаких пепхолошких експеримената). О тој петој ствари с чисто педагошког гледишта биће говора у моме „Уводу у Ексивраменталну едпгогију“, ког ће такођер падатл помепути збор; а с пепхолошко- одагошког гледишта ова. ће тема бнмти опширно изложена у пашем пајновијем дјелу: „Педагошка Пенихологији«. Ипаче б овоме види наше публиковане радове: . „Нови покрет у Недагогији“ (Натредак, год. 1901.) п „Цртицје из Екепериљенталне Педагогије« (Школски Одјек, 1904.—1907.),

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 267.

научи брво лапи, јер се духовне силе брзо распарложе п губе. Вптална снага брте се захтијева него што се рађа. Данас предузети рад учињен је на сутрашњи рачун, и лјечпји нервип спстем посве је пемогућан да све брани проти болести п несретпих слулајева.

Некоји љечници иду тако далеко па тврде да већина болести имају свој почетак у уморности. Нема спора да конштавтна запетост духа рути не само весело срце п добро расположење, већ само растење. Ако се рад обавља са уморним духом и малаксалим мозгом, то се рђаве духовне навлке никад не ће искоријенити.

Непрестано претјерано напрезање у дјегтињсгву 284 сигурпо влачи слабљење могућности у одраслим годинама. (Све шго

_ пролази кроз дух уморног дјетета мора

имати биљег ове уморности. Свака наша мисао, свака нага акција, наш план, наша пада, ната амбиц ја п циљ условљава со нашом унутрашњом кошителацпјом, нашим расположењем, а то расположење опет директно завиви од нашег тјелесног осјећаја. Велпки је захгјев нашег доба, да бе пађе п заведе наука о одмарању.

КП. Еласификација проучавања дјеце.

Прсефосор Ок. | Виттћат класпфикује штудију дјеце у двије велике групе:

1.) Антрополошиса троматроња.

2) Шсиголошка троматрања.

Под првам равумпјева се испитивање с обалром на растење п здравље школске дјеце, као што су поменута пспитивања Воууаећ-а, Ропекга и Рескћапса.

Пепхолошка _ испитивања дијеле се опет у три омањо групе;

а) Проучлвање овјета пла сензација.

6) Штудија виших иптелектуални% процеса.

в) Штудија моторичког живота „ајететозог. 14 амо сензорпчкој области дјечије моћи виђења, слушања, кутања и мприбања чињенп су већ миогп и мвоги скепе= риментп. Најбољи оппти чињени су сљ олушним чулом. Кало резултат практичкиох попитивања у овоме правцу, наш учи тељ Ру. Матт Ват, директор једцог др-