Женски свет

Стр-—-2170.

што у обојих то интересовење расте од 19-— 15 годиве а послије тога опада.

На посљетку у добу адолесценције јавља се и т. зв. »Зшта чпад Пгапо« периода. То је доба револуциоварпог духа, који из свог програма брине ријеч „немогуће“. У овој доби парочнто се јавља:

%) непотпуни смисао ва грипјех;

8) бојазан од вјечне кавне, и

7) болесни развој савјести за неко врпјеме. То су у неколпко врло, врло грубих црта ревултати данашњих мање више неспстематских експеримената о доби адолес ценције, доба, које је од еминентне важности по наставнике средњих п виших школа и њихову дедактику, која је посве друкчије природе од дидактике основних школа и забавишта.

Х. Завршетак.

Све се мора бавпрати па темељу лје чијег, ђачког психо фивичног разноја. Д"јете при игри, прп вици и лармању, У школи п на дому, кад је пасахо и у друштву отарива, нам праву елементарну Пепхологију. Оваки велики васштни реформатор бјеше велшки пријатељ дјеце п живио је с њима у највећем додтру.

Учитељи по правилу гријет» про пкако не проучавају природу дјечију, ови

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 12. то чпне врло површно, од ока. узрока томе:

1.) Онп сматрају да се њихова радња састоји више у простом давању часова, или у извашању различитих поформацја него ли у „васпштању“ или раз о духовних способновти,

) Опп уобража заају да имају довољно ввања о дјетвљетву ив сопственог сјећања на своје ране годпне, заборављајући да су то пеколико тамних и мибтичкех остатака в,ше случајне цего лп карактеристичке природе.

8.) Многи мисле да је доста ако се прочата какав пспхолошки уџбеник. То је пајвећа заблуда коју може насгавине учинити.

Примјера радп у дискусији о вредно: сти различитих насгавних предмета постоји повпата контраверзија, која се вуче између оних који хоће и која пе ће да се грчки и латински остави у средњим школама. Да ли се то важпо питање икад расправа ло на темељу праве прпроде дјечије 2! Загста је крајње вријеме да се колективан дух братиметва вабпптача поврати на субјект васпштних врједности. „Лијепо кажу ријечи От. Атоћла, које вмо увели ва мото, да је највећа педагошка потреба нашег доба проучавање дјетета,

Три су

зијању

У

МОЈОЈ СЕСТРИ АЛЕКСАНДРИ,

Када бејасмо-деца безазлена,

За јад и тугу нисмо сејо знали

То беху. дивна п сретна времена, _Ах сад су моји снови у прах пали...

ђака, и да је то основица педагошке методе. (ад када свако од човека бежи

Ком судоа крута сзе мило опузе.

2, 5 ~)

(, бол би можда био много тежи Да и ти са мном сад не лијеш сузе.

Ти бољу моју разумеш једина

Ко анђо чувар што бедника штити. Душа је: твоја нежна ко струк крипа, Је л, ти ме нећеш пикад оставити: !

у

Вел, Кикинда, 5. новембра 1907.

Дим. П. Стојшић.