Женски свет

Стр. 212.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр ла;

и резању колача певало је срп. певачко друштво »Вила, а тако псто суделовало је ово друштво и у вече на забави својом песмом. На забави је свирало месно српско омладинско тамбурашко друштво,

Сомбор.

Добротворна Задруга Срикшња Сомборкиња прославила је на Ваведеније о. г. евоју крсну славу на овај начин; Чланице су корпоративно одстојале службу божију у св. Ђурђевском храму. После службе божје обављено је водоосвећење и резао се славски колач у вели-

кој дворани срп. осн. нар. школа у средишту, ·

после чега је парох, г. Милутин Гавриловић, изговорио сходну и лепу беседу за ту славу,

Кумовску дужност вршила јетом приликон г-ђа

Персида Милојевић. На појутарје Ваведенија пре подне обављен је свечан парастос преминулим задругаркама у св. Бурђевском храму пи потом је раздавано спротој школској деци одело, које је та задруга набавила.

Девојачко Коло, као подружипа ове задруге одржало је већ две своје седнице, у којима су говориле и читале своје писмене радње г-ђице: Марија Радић, Стеванка Пандуровић, Мила По-

повић, Јованка Павловић, Љубица Благојевић, Зорка Средојевић, Катица Градић, Смшвка. Ели боњска п Јованка Дада. Већим делом говориле суп читале о српској п француској књижевности, а нарочито о срп. књижевним делима Војислава Илића. Даље су расправљале о архитектонској вештипи у опште п о српској напосе, Ако наше госпођице Сомборкиње и даље овако пстрајно потерају свој умпи рад, подићи ће и себи и народу углед.

Сентоманш.

Добротворна Задруга Српкиња Сентомашкиња имала је у недељу +. (17. новембра о. г. своју јесењу редовну главну скупштину, која је узела па знање пзвештај о прошлогодшшњем раду и за тим прешла на избор часника. Изабране су поново за начелницу (председницу) врла г-ђа Зорка Стеве Дупђерског, а за подначелиицу и даље вредна гђа Софија Вељка Загорице. Овај избор пружа нам јемства, да ће п ова наша задруга у досадањем духу радити п да ће у будуће још живљу радњу развити у корист нашег милог Српства, које тако жељно ши радо очекује њихове помоћи,

~ ар

СУСРЕЛО СЕ ПРОЛЕЋЕ И ЗИМА.

Сусрело се пролеће и зима, Загонетно то изгледа свима,

Јер каква би ово била клима: Зими ј топло... а пролећу — зима !

Ал' тако је. Само да докажем, Морам ево још ово да кажем: »То не било пролеће ни зима«, Већ — снаш Манда п њен »слатки«“ Тима.

Београд.

„Савила се бела лоза винова... То не била бела лоза втнова . Е .« (Народна песма) Она цветак у бујноме цвату ... Њему више од шесет на врату ... Али судба, ил ђаво их веза, И уз брачни иго чврсто свеза.

ко

Бо ж Сад ће ваљда јасна бити свима И та такс немогућа клима: Сусрело' се пролеће и — Тима ... Њему ј топло... а пролећу зима !

Др. Казбулбуц.

ЛИСТАК, |

ПРАВЕ АНОЋ

Беше ноћно доба...

На пољу је беснила страшна бура; небо се натуштило, мислиш хоће да прогута својим црним чељустима целу земљу. Невине сјајне звездице од те страхоте се

скрпле у бескрајност, дане буду и оне

сведоци ноћне непогодс и злог времена. Облаци се муњевитом брзином утрхују, а пут им осветљаваше извијугана муња, КОјој често врло брзо сљедоваше ужасан пуцањ грома.

~

| :