Женски свет

Бр: 5;

прилог ери. школи у Пожарници, овдашњој срп школи и српеком Соколу, „Колу ерпеких сестара“ за пострадале на Косову и т.д.

Помагала је у болести двије сироте Орпкиње и постарала им се за љекарску помоћ, а пред Божић послала је помоћ у неколико српеких стротињских кућа.

Одбор се старао и о томе, да сакупи прилога за женску раденичку школу, коју би задруга имала отворити у септембру 1908. У ту еврху прикупљено је 46450 Е,. Да би задруга што прије могла основати раденичку школу, одбор је упутио В. У. П. Савјету молбу за сталну годишњу припомоћ, ;

Одбор се састајао сваког мјесеца у редовне сједнице, којих је било 8, а кад је потреба захтјела, држане су ванредне сједнице, којих је било 5.

Цјелокупно стање задруге је овако: Задруга има 102 члана. Од тих су:

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. б

а) редовни 70 6) помагачи 20

в) добротвори 1

г) утемељачи 11

Готовина задруге уложена је у овдашњој Српској Штедионици, а изнови до 8. 1918 К 30 п.

Из свега се види, да је задруга за релатив-

фебруара

но кратко вријеме постигла знатна успјеха те с оправданом надом можемо очекивати њену лијепу будућност.

Читано на [ редовној скупштини држаној

8. фебруара 1908.

Предеједница:

Атпгела М. Максимовић.

Церовођа:

Јов. А дамовићева.

ПОШЉЕДЊИ КОЉЕНОВИЋ.

= Сличица из Славоније. —

Ал о сам се зачудила, кад сам пошље дугог времена опет дошла у В ђе су иначе стално жив_љени моји родитељи. Помислите, мало мјесто, нати село, пити варош: гледајући на куће, не знате

куда да га урачунале. Ето видите ону 'малу пу- |

сту уличицу, што води к старој српској дрквици, како је сад лијепа и чиста, коменисана и асфалтована. _ Изгледа као у макар коме граду. Ово је истина лијопо виађети, али за мене је то било њешто нове. РНавпкла сам се ја тамо на густу прашину, ако је љето, а кад падне киша, сачувај те Боже! Прашина се диже за сваким кораком, и док пријђеш у сусједство, забијели ти св и одијело п ципеле. Вјечлто да држиш четку у руци, па да се чистиш, А кад је блато Чудим се, да они сеоски момци већ не саставише какву пјесму као Сријемци: Бог те чуво... п румекога блата дебелота,.. х

Мој отац ми се почео смијати, кад сам му моје мисли гласно казивала.

»Па то ја видим -овђе ваздан промјене.“ ро кох мојима, кад стигосмо-кући, „само су људи остали исти,“ |

»Па да видиш, нијесу баш исти,» прихвати на то моја мати, »Ти си оставила дјецу, а погледај сад читаве госпођице, како се удешавају и прекрштају нашу лијепу променаду. Млађи свијет бива старији, а старих лагано нестаје. Ето оста вио нас је прољетос и стари Ташлер,“ додаде за час.

Нијесам вјеровала мојим утима. Онај пријатни старац, што је некада, док сам се још бавила код куће, долазио са женом к нама, па који пут и пјевао... Али какав је то тенориста бпо! А сад да га више нема2!

»А ђе је његова баба-Анар« запитам.

«Е, спрота, намучила се,“ поче приповиједати моја мати: »Прво је стари Ташлер дуго боловао, прије него се преставио. (Онда поде ова јадница у постељу. Како није имала око себе никога сво-