Женски свет

Бр. 4.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр, 98.

јој је рано преминуо а она је ретком љубављу учила, па је толико радила да је своје слабачко тело истрошила више но што је требало. Родила се у Мађарској Чанади 21. јуна 1881. Гимназију је свршила као приватна ученица у Вел. Кикинди пи прешла по том на медицинску струку, где је 14. октобра 1905. промовисана на Будимпештанском универзитету за доктора целокупне медицине. Годину дана за тим практиковала је на болници у Њиређхазу, откуда је прешла у Темишвар и ту добнла место на оппетинској болнини,. Овде је приметила, да слаби јаче но обично те напусти то место, и кад се мало опоравила пређе у Бузијаш као женски лечник где је стекла лепе симпатије и велику праксу. По свршеној сезони тамо настани се у Вел. Кикинди, где је својим лепим и уљудним понатпањем, својим лепим знањем у брзо стекла гласа и привржености. Међутим је болест

ПРОСВЕТА.

Угарека.

Варош Кашава у горњој Угарској има своју пољоделеку школу за женекиње. У тој школи је заведбно од ове године и ткање развих тканина; Билимова и платна. Држава потпомаже ту школу са 10.000 К, а управа се обвезала, да за ту цену израђује за продају разне тканине. Држава је намерна, да и поред других женских школа заведе ткалачку вештину, у којој би сироте девојке имале своје заслуге. у

РОА Зе Н 0.

Бирачко право за женекиње. Како се на угарском сабору спрема нов изборип закон, употре: биле су ту прилику и Мађарице те су пзаслале под водством Рове ЈШвимер једну депутацију, која је предстала председнику сабора, п министру унут. послова, да тражп, да се даде и са мовталним женскима право паборног гласа као и мушкима. Навеле су да то право уживају

"женскиње у Финекој и Норвешкој и да све за

то спрема и Холандија пи Шведека,а у Енглеској су у дољној кући већином гласова већ из гласали то право за женскиње, те се надају, да ни Угарска влада неће имати ништа против тога и да ће потпомоћи праведне жеље својих женеких суграђанака. Председник је сабора изјавпо, да није непријатељ те идеје и да ће ју проуч: ти, а министар унутрашњих послова Андраши изјавио је, да није још приспедо доба за таку новину, те да се женскиње морају још спремати за тако право.

отимала све-јачег маха и она је на месец дана пред саму смрт морала напустити сваки рад.

Ма да није одрасла у српском друштву ипак је задржала српску свест а врло се обраловала, кад су је девојке Српкиње позвале јесенас у своје девојачко коло, Жалимо, за овако младом Српкињом, која је својим сопственим трудом и муком доспела до лепе интелигенције п угледног положаја у друштву, па тако рано да прецвета. Бог да јој душу прости!

+ Станислава Рајић из Београда, синовица и поћерка угледних грађана Новосеоских, Арсе и Љубице Јовановића, преминула је 27. фебруара (12. марта) о. г. у млађано доба, у својој 16. години, после кратког али тешког боловања и ожалостили јако ове добре душе. Нека је мир. пепелу њеном!

књижевност. КЊИГЕ 3

Продужен рок уписивању на Историју Сриског Народа са дра Станоја Станојевића, професора универзитета, коју смо у 2. броју нашег листа објавили да ће трајати до 5. фебруара о. г., продужен је сад до 1. априла 0. г. по ст. к. Овај се рок неће више продуживати ни у којем случају, а књига ће се штампати само у онолико примерака, колико се претплатника јави. Цена је књизи: четири динара или четири круне за наше крајеве овамо.

Пријатељи листа.

Г-ђа Анђа уд. Укропина из Дољ. Тузле, поред свог листа платила је један примерак за коју добру ученицу, који се даје Омиљка Грујић, ученици ЈП. разреда овдашње срп. више дев. школе,

Претилатшцима, |

Како заостала претплата наших претплатника стиже по мало еваким даном, а од неких страна и поруке да ће и даље држати лист, решили смо се, да још и овај број пошаљемо свима, који су за. остали с претплатом тим пре, што овај број издајемо 8 дана раније.

У Нов. Саду, 28. марта 1908.

Администрација и Уредништво „ЖЕНСКОГ СВЕТА“,