Женски свет

Бр. 4.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 81.

светла је пи чиста као сунце те мсето злата, улева у наше душе топлине, која је пи Вас многе загрејала за њу, за рад свој, за његов напредак. Па то је тек за Вас, српске женскиње, тиме Ви еве Ваша имена исписујете златним словима у културној псторији народа ерпског, што за његов препород војујете без паре и динара... Али, морамо загревати још и друге, а то ћемо учинити, ако дадемо себи још више труда, те још многе Српкиње упознамо са. нашим радом, пружимо им прилику, да осете наше одушевљење, вољу у томе раду, Т. ј. ако их доведемо ближе нашем

дика и понос и

заједничком огњишту, те им укажемо на слике, које ће се у будућности остваривати, и на којима ми тек само поједине потезе исцртавамо. Можда наш рад не ће задовољити многе, који у њега нису посвећени, али ми, чланице, имајући на уму, да зидамо тек само темеље правом раду, можемо бити задовољне. Што ће бити лепша кућа, што лепша слика, све се дуже гради, треба времена. Али, био наш рад ма како цењен од оних, који у њему учествовали нису или су нам можда још и препреке стављали, ми се не стидимо изнети га ево на јаву, јер што се према приликама, у којима живимо, према друштву, у коме радимо и према новчаним средствима, којима располажемо, могло учинити, то се и учинило и урадило. У прошлој години одржао је управни одбор десет својих редовних седница, у којима је био вазда довољан број чланица за донашање закључака а у неколико седница биле су све чланице присутне. У тима седницама су расправљана разна питања, донашави закључци, које ћемо ниже навести.

Да би, у колико је то могуће, удовољили 5. 2. друштвених правила, који „говори о задацима наше задруге, завели емо јавна предавања за матере, те је на св. Димитрија, у присутности око осамдесет Српкиња, држао тајник друштвени предавање о домаћем васпитању, које је пажљиво саслушано, те је овоме одбору мило истаћи, да су матере склоне оваким предавањима, те је закључено, да се и надаље држе четир пута у години, на којима ће се расправљати разна питања, која завецају у наш друштвени живот. Гледаћемо, да за изта задобијемо и неке чланове овдашње интелигенције.

Један од главних задатака био нам је: оснивање дечјег забавишта, које нам је врло нужно,

и које Ко бати дебла руска родитеља п паше основне школе. У поменутом предавању указано је на околновт, да многи родитељи не показују довољно брижљивости око васпитања своје деце на дому, а главни је узрок у сиротињи, која је овладала у неком делу нашега народа и у деоби, те отац и мати морају на рад, а дечица остају остављена сама себи, те тако долазе у

"прилику, да још у своје млађане душе примају

клице разних порока, које после тешко и школа искорењује. Код многих је и неспособност, да управљају васпитањем своје деце на дому. Ретке су матере, које не би желеле, да се забавпште оснује, али мало их је, које би биле вољне, да што и плаћају. Код многих игра улогу опет сиротиња и та околност пречи, да се у већем обому приступи оснивању. Наша су новчана средства још недовољна, а фактори, који би, могли притећи у помоћ, још нису за исто забавиште загрејани, те је до данас само политичка опћина притекла у помоћ са годишњих 200 К и прва задруга за помагање и штедњу у Иригу са 100 К. Али, да би матерама очигледно показали корист од забавишта, решили смо се, да га у току ове године, ма само за неколико породица, које би могле-плађати 2 К месечно за свеје дете, подигнемо, те ће нам бити мило, ако се такових пријави више, те да узмогнемо и оне примити, који су спромашнији и који би могли плаћати по 1 К, а оне најсиромашније, без родитеља или без икаквог надзора и бесплатно. Тако би почели. Кроз коју годину дана, а можда још и идуће године, мораће се овде подићи виша девојачка школа, те ћемо настојати, да се уз њу дозида и дворана за забавиште, где би се деца забављала, односно одвазпитовала у зимеким месецима, када не могу бити у природи. Ваљда ће нам онда бити лакше, да задобијемо наклоност и ерпске црквене општине, а и других, да нам притекну у помоћ, док ми не будемо у таквим новчаним приликама, да узмемо на себе сву бригу око вабавишта.

Пре две године дана искрела је мисао, да српске добротворне задруге подигну споменик Милици Српкињи, која је певала народу српеком, а умрла у Београду. Иницијатива је искрела из круга самих Орпкиња, а наша је задруга узела ствар у своје руке. Обратили смо се најпре на све задруге у „'Кеенеком Свету“, а после једним позивом на еве поједине мо-

женске