Женски свет

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 6.

Стр. 7186.

Ово лепо и племенито дело најбоље га приказује, какав је човек и архијереј.

Одликована. Вредна управитељка женског лицеја у Загребу и књижевница хрватска, г-ђица Марија Јамбришакова, одликована је за свој 838 годишњи реван рад на религиозно моралној настави женске омладине од оца папе, Пија Х., крстом »Рго Есејезја еб Рог се« Честитамо!

Верени и венчани. Др. Вида Јовановић, која је лане свршила с одличним успехом медецинске науке на бпештн,. свеучилишту, мила ћерка профссора срп. вел. гимназије новосадске. г. Милана А. Јовановића, венчала се на Спасовдан о:г. с г. др. Светиславом Поповићем, адвокатом земунским.

Г-ђица Јулка Влајнићева из Вел Кикинде, верила се с госп. Милољубом Марку шем, књиговођом меленачке штедионице из Меленаца, Нека је срећно!

Девојачки Соко у В. Кикинди. Заузимањем наше сараднице и учитељице вкикинске г-ђе Данице Бандићке, образовао се Срп. Девојачки Соко у В. Кикинди, у који се уписало до сад 20 чланица. За старешину је изабрана Ружица Вајдић ева, оспособљена учитељица; за заменицу: Катица Шевићева, забавиља, за тај ника: Вукосава Адамовићева, учитељица; за благајника: Ракила Иличина.У одбор је изабрано још 6 чланица и 83 заменице.

чКенско Друштво у Београду имало је свој главни Скуп 9. (22) марта о, г. Из извештаја тога скупа сазнали смо, да је то друштво имало за прошлу 1907. годину 500 редовних чланова, 56 почасних, 85 добротвора и 5 утемељача, а Фонд сиромашних ученица имао је 2 добротвора и 4 утемељача. — У току 1907. год. обновљене су подружине у Крупњу, а нове образоване: у Младеновцу, Рачи и Рашкој, те сад има то друштво својих 30 подружина.

У 1907, г. узело је то друштво учешћа у Лијежу и на балканској изложби у Лондону, и у Лијежу је одликовано медаљом и златним крстом.

Иницијативом г-ђе Саре Карамарковићке, бивше председнице Жен. Друштва, основано је уз пристанак свију жен. друштава те године ново Друштво за'Домаћинство с циљем, ца си. ромашне девојке спреми за помоћнице домаЋћици: куварице и собарице.

Исте је године отворило само ово друштво

ћилимарску школу у' Пироту, која има 16 ученица и лепо напредује.

Према томе има ово друштво своју радничку школу, свој Пазар, своју ћилимарску школу, ђачку трпезу, Дом старица и заједничку Домаћинску школу.

Цело имање друштвено износило је на крају 1907. г. 36.818'97 динара.

Приликом овога скупа донешено је решење, да се управа бира од сад на три године, а не као досад сваке. године; да оне чланице, које су пуних 30 година биле редовне чланице и плаћале своју годишњу чланарину, прогласе за чланове добротворе; — и треће, да свака редов. чланица доплаћује поред свог чланског улога још 20 пара месечно (20 филира), па да се од тог прихода троши половина на одело и обућу сиротих ученица раденичке школе, а другом половином, да им се у јесењим и зимским данима спреми у самој згради по једно топло јело, пошто у те дане не одлазе та деца због даљине својим кућама.

Први Србин Др. Недагогије. Прошлог меесца положио је у. Њујорку (у Амерпци) на тамошњем свеучилишту наш сарадник др. Џаја Радосављевић, докторски испит из педагогије, „Лане је на том универзитету положио испит за магистра педагогаје, а ево сад за доктора. И то је сад први Србпн, којп је добио степен докторски из Педагогаје. Уједно се прпмио понуђеног му дгцената (професуре) из скеперименталне педагогије на истом универзитету поред др. Пупина Србива и дра Радосављевића, Честитамо!

· Срби у Америци. Ми смо Срби сложни само онда кад смо у туђини. То се показало и о Ђурђеву дне у Америци. — По американским српским листовима имаде тамо око сто хиљада српских душа раштрканих по целој северној и средњој Америци. Рад своје личне заштите и одбране у време нужде, образовали су тамо своја братства ради међусобне материјалне потпоре. Та братства образовала су рад јаче сигурности своје савезе. На тој основи поникло је тамо три така савеза: Српски правосл. савез „Србобран у Питсбургу, Братски Добротворни Савез у Чикагу и !. срп. Црногорски Савез у Бјуту (Монтана). Изасланици ова три савеза састали се о Ђурђеву дну о. г. у Чикагу и под геслом: »Само Слога Србина Спасава« решили. су једногласно, да се споје сва три ова савеза у један српски савез и већ од 1. јула о. г. ступа