Женски свет

Бр. 6.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 125.

тер, ипак хтједоше учествовати како би констатовале напредак женског покрета у Италији.

Конгрес је отворила Спалети (5раје) предсједница одбора покретача. Том свечаном акту били су присутни: краљица Јелена, књегиња Лециа, многе даме, списатељице, министри: Рава и Шанцер синдик (градоначелник) Натан и друге личности. У дворани доминира особита елеганција. Присутне су још леди Егертн (Есегеп) посланица енглеска, госпође Хабердинг, предсједница међународног вијећа женссога, и многе заступнице женских удружења у Француској, Швајцарској, Немачкој, Холандији. Контеса Спалети у свом инаугуралном говору, пошто је украт: ко обазрела се на све главне сврхе овог националног удружења, закључила је овим рјечима: „Конгресу је у главноме задаћа, да све сталеже уједини на опћенити рад; и да постигне нека права у корист жене, јер је жена приправна, да поднаша нове дужности, без да заборави ону, која је за њу најглавнија, а то је материнство. Жена ће остати увјек жена, али ће бити савршенија и кориснија кад буде њезина одговорност умножена новим слободама а њезин ум образован тако, да може појмити нове проблеме“.

По подне истог дана 10. (23,) априла конгрес је у новој палачи правде започео и ту се је конституисао. У наредним дневима до 17. (30) априла трајало је дјеловање конгреса. Сутра дан састадоше се поједини одбори да вијећају а по поднева већ приступише пленарним сједницама, да претресају о неким најважнијим питањима.

Ваља знати да послови конгрескиња дјеле се на шест одсјека (одјелења). На први одсјек спада изображење (одгој) и поука којег је била предсједница контеса Пазолини. О овом предмету било је рјешено шест задатака од којих су неки од велике социјалне важности. Приказано је двадесет и један извјештај сврху теме. „Која је култура потребита жени у породици и како да

ју промичемо“. На други одјсек спада: Њега и доброчинство. Овђе је пресједавала маркизица Де Вити де Марко. У овом се одсјеку највише претресало о добротворним Заводима, о њези малољетних и изнемогле старије чељади те и о проблему незапослених. У треЋем одсјеку предмети су јуридичне нарави. Овом је предсједавала професорица Лабриоло. У овом се одсјеку претресало о материнству, о покварености малољетних, о овлашћењу удаје, о тргввини жена бијеле расе и Т. д. У четврти одсјек улази књижевност И умјетност. Предсједавала је госпођа Дора Мелегари. На пети одсјек спада игијена. Овђе је предсједавала госпођа Јованка Пикарди. У шестом одсјеку расправљало се о иселењу. Овом дјелу пресједавала је Контеса Даниели.

Већ 11. (24.) и пре подне 12. (25.) априла воде се живо расправе у свим одсјецима. Особито дупком пуне бијаху дворане одсјека изобразбе и поуке, правног, књижевног и умјетничког одсјека. У одсјеку изобразбе и поуке разлегаху на дуго госпође Бержоко, Фава и Парвис о одгоју у школи; госпођа Сартори-Тревес о учитељској школи (препарандији) и о култури женској; професорица Добели о реформи одгоја женског; госпођа Ерминија Монтини о темељитом појму одгоја женског.

У одсјеку њега и доброчинство госпођа Анђелика Девито-Томази читала је свој извјештај о користи водића и

· љетописа добротворности (дее Сшде

е дез! аппџап а! ђепећсепга). Она је даље у том свом извјештају предочила вјерну слику јавног својевољног доброчинства, његове финанцијалне дјелателности п поразмјештења топографског. У одсјеку правном професорица Лабриола у свом извештају знала је вјешто ограничити праве границе аргументима, којиу овом одсјеку имају бити предмет расправе. Она је говорила о распитивању очинства, излажући бједно стање копилади. Она овђе заступа мисао да распитивајући о