Женски свет

Стр. 128.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 6.

једна и друга жели, да својим закриљем очува нашу женску дечицу од туђинског утецаја и да их, по свршеним штудијама, преда родитељима не само обогаћене умом, него и оплемењене душом и срцем у духу својих предака и својих народних светиња. Писмо гласи:

Славна чКенека Задруго! Многоштоване Госпође Чланице, Драге Сесаре Српкиње!

Сестринском љубави и искреним родољубивим поверењем обраћамо се на Вас, многопоштоване Госпође и драге Сестре, са усрдном молбом, да нас вољно и својски потпомогнете у нашој живој потреби и у вршењу нашега родољубивога, узвишенога задатка. Наша задруга ставила је себи једино то у задатак : да прикупи у своје девојачко васпиталиште све оне српске кћери, које се уче овде у средњим, стручним и вишим школама угарске престонице, да их очува у српскоме православноме духу и да их васпитава према томе и према благим обичајима наше српске породице.

У то име подигла је наша задруга помоћу богатога дара својих највећих добротвора Лазара и Софије Дунђерски, васпиталишту своме посебну нову

кућу, преко пута од св. православне

српске цркве пештанске и може почетком школ. год. 1908-909, да смести у ту своју кућђуу Џ. и Ш. спрату своје девојачко васпиталиште, удешено онако исто, са свом сходном опремом, као што су удешена овде најбоља девојачка васпиталишта.

Уз то је наша задруга сретна, што њезиним девојачким васпиталиштем руководе две заиста изврсне снаге: гђица Милица плем. Борота, као управитељица и учитељица немачког, француског и енглеског језика и гђица Даринка плем. Прерадовића, као васпитатељица и учитељица српског језика и историје и ручнога женскога рада.

Уз њих дела као учитељица гласовира у заводу професорка музичке академије Антонија Максимовићка, а за стално веџбање у Француском језику имамо у заводу и једну француску перфекту.

Све што примамо потпора и од својих добротвора и чланарине чланица све то трошимо вољно на унапређење · морално, умно и физично својих питомица, пошто оном пристојбом, коју плаћају имућније питомице са 300 круна годишње једва можемо при овој скупоћи да подмиримо једино трошак на пристојну и здраву храну самих тих питомица.

Ми у своје ново васпиталиште можемо угодно да сместимо 30 питомица — а какав је дух и смер нашега рада, изволите се уверити из наших извештаја од којих Вам шиљемо 10 примерака за гђе Одборкиње и њихове познанице.

Ми Вас уједно усрдно молимо: да препоручите наше девојачко васпиталиште оним српским родитељима, који би били вољни, да шиљу своје кћери и ван своје куће и да их уверите: да они своје дете не могу поверити 60љим, искуснијим, савеснијим и родољубивијим рукама, но што је управа нашега васпиталишта.

Од неизмерне је штете и по нашу свету православну веру и по српску народну свест нашу то: што се многе српске наше кћери васпитавају по разним католичким манастирима у Оравици, Оршави, Темишвару, Перјамошу, Сегедину и Будимпешти.

Заиста греше и Богу и Српству сви они српски родитељи, који намамљени нешто јефтинијом пристојбом излажу — највеће благо свога детета: срцу и душу му утицају таковоме, који га смишљено отуђује од светиња прадедовских, а и неосетно приљубљује туђему духу и обичају.

Молимо Вас поштоване Госпође Сестре: сузбијајте то зло, које нам као тиха вода полако, али поуздано рони брег нашега милога православ-

сеансе ~