Женски свет

Стр. 182:

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. «=:

»За лепу ујницу си некада 6 парчета „кремпите“ платио, а она ти ево шаље приложених 1000 круна као »реванш« ! — Попи их драги „деране“ у наше здравље и срећу!“ Ао! хуљо и ниткове подли! — — „Љубе те твоји искрени,

али и врло сретни ујна и уја — —

НВ. Приложена „љубавна“ писма ти шаљемо са примедбом : „да их добро сачуваш (ако ти још када устребају да имаш). Ао подлога лиса! Еј луда главо моја! — Хоћеш уји на нос да вешаш своје осе“ ћаје2! — па се још ознојио хвалећи Јованкину лепоту!!

— чак му — магарче — и слику дао, само да види колико је лепа! — — — — Ето колико траје »верност«, која се над „крем-питом“ обећа. — — — А сада ујаче како право — тако здраво! — Ја одох да

до зоре свих 1000 круна утучем. Од тебе ми баш ни по потуре не сме у џепу остати!

(С немачког) Даринка Буља.

Измирио се са судбином.

Кардош Шандор укуцао је на врати таблу, па је онда чекао клијенте. Боже какав сретан тренутак за њега, кад је први пут прочитао на стаклету златним писменима урезан напис Јов Кардош Шандор адвокат. Уживао је, што ће становници паланачки видети, шта је постало од незнатног Самуила Кона сина једног Чиве ритара. Био је у стању, да од јутра до мрака посматра ту стаклену таблу, која је његово благородство оглашивала мимопролазећима. Чисто би волео, да може он својом персоном да стане поред табле, да сваки види њега самог, који се сам својом снагом, без ичије протекције, пробио кроз толике силне комисије и себи задобио диплому., Но пало му је на ум, да у писарни нема баш никог, јер за сад писара још не потребује, а нема ни новаца, па осим послужитељке, заменице портирове, која је само јутром улазила, да му собу спреми и писарницу у ред доведе — нико није улазио, пожури се, даклеи журно оде да чека клијенте.

Боже мој, ала је то непријатно кад човек мора дневно по 6—8 сати да чека на клијента. Кардош Шандор мете преда се читаву рпу старих списа, да направи неки дар-мар по столу, како би изгледало, да врло много посла има, Кад год би чуо кораке у ходнику или степе-

ницама, срце би му закуцало: сад.. сад бе. кораци се удаљише, а код њега нико не дође. Преварен седе опет на место и поче свој потпис упражњавати на једном табаку артије. Уживајући гледао је два почетна писмена свога име на, а тек оно под именом адвокат.

— То је више него племство — рече у себи — ово се не даје наследити, ово сам ја сам набавио!

Затим опет са неким особитим осећањем по-

гледа у своје име, које је заиста сам стекао, и лепо исцрта писме по писме, исто онако, као што обично на почасним дипломама неких друштава је обичај да испишу,

На једаред зазвони звонце. Брзо смота артију на којој је име писао и стрпа је у шпаг, па узрујан отвори врата, то је био вратар. Не“ што је требало да се испуни на листи за при-

_ јављивање, па је дошао да г. адвокат накнадно

заведе.

Ишао је горе-доле по соби и израчунао је да одприлике има неких 800 круна дуга. Док се спремао за испите, није могао ићи у адвокатску писарну да ради, где је дотле радио и заслуживао, и тако је остао дужан гостионичару за јело. На веру је правио одело, а из једне мале крунашке вађевине добио је остали зајам, помоћу којег је уредио ову своју писарнуи стан доста пристојно. Сетио се и његових колега с којим се сваког вечера састајаше при заједничком столу у гостиони, и који су већ после четрнаест дана отварања својих писарница причали о правним стварима, које су из своје најновије праксе доживели. Већина од њих имају већ справу за писање и телефон у својим

писарнама, а кад ће он имати справу за писање и телефон Дан му је прошао

други, Свега је имао две посете: Послужитељ окружног демократског клуба, који му је донео

без клијента, па тако п

признаницу за чланарину и једна гђа у црнини,

'· — Једва једанпут! — уздануо је доктор кад је отворио госпођи врата. Биће какав процес оставине — мислио је гледајући госпу у црнини, Али се преварио. Јер госпа се престави за' удову једног адвоката и дошла је да апелује на младог господина правозаступника пи његову великодушност, Г. адвокат би највећма волио, кад би ову госпу у црном оделу могао избаци-

ти напоље, али се побојао од освете судбине, те се са једним петокрунашем покаже милостив према сиротој удовици.