Женски свет

Стр. 148. ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 775

Жртва проклете жене.“)

»Од мог срца ниси и куд знадеш иди, Пут бестрага нек те црни демон носи!« А сироче Ћути и сузице роси,

Оборило главу као да се стиди.

Само ове р'јечи што јој рећи знаде: „То је кућа моја, отац ми је стеко!“ И тек што је мали ово с плачем рек', А зла жена скочи и бити га стаде.

Кукало је д'јете. Ни сестре ни брата, Зове: »Помоћ!« али нигдје никог нема; Ражали се-Богу, па он му је спрема Један човек бахну и отвори врата.

Уплаши се жена, дјечка бити преста, А дијете к своме спасиоцу приђе, Целива му руку. На врата изиђе, Утјеши се само и суза му неста.

То је џелат био са мачем у руци,

Што за благо ствара небројене јаде,

И жена му нешто говорити стаде,

Ал нечујно... тихо, к'о горски хајдуци!

Проклета му жена говораше тајно: „Награда је добра. Иди код извора И. причекај! Ту се неком смрћи мора. А дјечко је слуш'о, смрт чек'о очајно.

Када џелат пође, тад му жена рече: „Који младић први до извора приђе, Смрт нипошто недај да га мимоиђе, Нек крвави твој мач главу му одсјече!

За награду џелат весео се диже

И неколко пута про пољане крочи, Па крвнички стаде, на мач се подбочи, Јер на мјесто своје разбојничко стиже.

А зла жена пита: »Имал' воде, гди јег« Па са празном кантом у авлији стаде, Па је оном тужном сирочету даде.

Оно на смрт пође ни жао му није!

„Б; младости моја!“ И тад сузе проли, Не зна ко га води по узахној стази,

Њој се пред'о гдје се у храм свети слази, У животу да се још тад Богу моли.

Задржо се дјечко у светоме храму, И ако се на смрт сам журио живо; Али док је редом иконе целив'о Демон наговори маћеху му саму,

Те од срца чеду заповједи: »Сине! На пољану тамо ка џелату иди,

Је ли мртав деран код извора види» Јер могуће није да га смрт размине,«

Дијете је мајку послушало радо,

Па се пустим пољем путовати даде

У замаку клетом пред џелата стаде Џелат викну: »Гдје си, изгубљена надо 2!«

Ма и ако душу није имо праву, Малитшана опет жао му је било; Ал' награду ком' је оставити мило 2 Махну мачем, дјечку одсијече главу!

Тад: из храма на смрт други дјечко дође. Не гледа га џелат, већ крв низ мач маже, Па када је счисти, он се к земљи саже, Узе мртву главу, за награду пође.

Пред њега је жена истрчала даљу,

Па га пита: „Гдје си већ за милост Богаг/ Гдје је мртва глава пасторчета мога 2

Ја бих живот досад одузела краљу !...

А џелат се смије: »Вјеруј ријеч „праву“ Пасторче је мртво! Награду ми тражи!“ И злој жени мисли да прије ублажи,

Пред њу спусти мртву од дјетета главу.

А њој кб да свану. Мртву главу виђе, Смијући се више мртве главе стоји

И награду стаде да џелату броји,

Ал је нешто ледну! па још ближе приђе.

Задрхта јој срце... Лице поста бледо,

На очима њеним заблисташе сузе;

Али опет сумња, и кад главу узе,

Она рече: »Сињој!... то је моје чедо!..

Тада запоможе као нека луда

И снажно се стане песницама бити; Ово дјело није нико мого скрити, Кукњава се селом одл'јегала свуда.

Свијет од свуд дође да извиди јаде, Свак, дознавши шта је, за дјецом је плак'о; А проклета жена у јадима тако

Пусти грјешну душу и на земљу паде.

Дим. М. Јефтовић-Полимац.

#) „Жртва проклете жене“ истинит је догађај, који сам прибиљежио у своме завичају између При-

јепоља и Пљеваља у Херцеговини.