Женски свет
7
Стр. 190.
ЖЕНСКИ СВЕТ
пева рој
„(о 9
БЕЛЕШКЕ ЈЕ
“ој ПРОСВЕТА.
Митрополија Карловачка.
Српске више девојачке школе. Добили смо штампане извештаје српских виших девојачких школа у Новом Саду, Сомбору пи Панчеву за прошлу школску 1907.—8. годину. Новосадској стоји на челу као управитељ г. г. Мита Ђорђевић, сомборској: Јован Благојевић а панчевачкој: Милан Мандровић, који су поменуте извештаје и саставили. Из тих извештаја сазнајемо, да је у новосадској српској вишој девојачкој школи било уписано у сва четир разреда: 114 редовних, 18 приватних и 1 хоспитанткиња, свега 128 учевица. У сомборској 56 редовних и 2 приватне, свега: 58. У панчевачкој пак: 105 редовних и 5 приватнох, свега: 110 ученица. Но од панчевачких није у току године ивостала ни једна, док је у новосадској изостала 21 ученица, а у (омбору 4, те је према томе испитано у панчевачкој 104, у новосадсомој 101 а у сомборској 52. Шта је узрок, да су толике ученице изостале из новосадске школе и куд су отишле не знамо, само је то знатан број и треба му лека тражити. Колико је вама познато, чини нам се, да је већи део те деце отишао у овдашње стране заводе ради мађарског јевика, а ту држимо да греше, јер из
новог начина, који је од лане новосад-
ска школа завела, да се деца деле по внању мађарског језика у 4 и 5 група па да се с њима дневно по 1 час води практичан разговор на мађарском језику утврђено је, да дете, које није ви речи знало мађарски, може ва две године потпуно да разуме и да обичан мађарски разговор води. О томе се могао сваки на овогодишњем испиту уверити. И кад су деца могла да постигну такав успех ва две године, ва четир ће зацело толико успети, да ће потпуно разумевати говорити, читати и писати на мађарском
Ево језику, те по томе нема ни нужде ни потребе, да наши родитељи траже туђе оваке заводе поред наших. Шта више испоставило се, да су наше школеу неким предметима напредније од држанних, што су и државни органи признали, те нема смисла, што наши родитељи јагме ва туђим заводима. Код Панчеваца се та страна знатно поправља, јер сваке године све више наше деце полазе своју школу, док код Новосађана п Сомбораца та страна све више узима маха; а то је сасвим неоправдано.
ЗА ДОМАЋИЦЕ.
Летње резање ружа удеси се тако, да се гранчица са ружом одсече толико дуга, да на њој остану 6 до 1 ока, према томе, каква је поврза руже. Поврзе, које снажно иду у грање, боље је, да се не режу.
Против кокошије ваши. Често се догађа, да се залегу ваши (уши) на кокошкама кад леже на јајима. Да би их од тога опростили, ваља посути по гнезду ситно истучена сумпора. Кад кокош легне на јаја, почне се од њене топлоте испаравати сумпор, а од тога поцркају све ваши.
КЊИЖЕВНОСТ.
Уредништво „Народних Новина“ издало је ове родине поред својих новина још две књиге; 3. и 4. У 3. су „Просте Приче“, из живота нашег народа, написао Ж. О. Дачић. Цена по динара или 25 новчића. Ту су побиране и још попуњене најлепше приче из Нар. Новина, што је Ж. О. Дачић написао. Књига је лепа и укусно израђена. Има у њој 120 страна са крупнијим словима и врло је подесна за наше ратаре. Језик је чист и разумљив.
4' књига говори 0 „Земљорадничкој Задрузи“ У селу Радичеву. Проста прича из живота нашег народа написао Ж. О,- Дачић. Прештампано из Народних Новина. Цена 20 потура. Ово је све намењено синовима нашег народа, који нису учили многе школе, нити су учили високе науке. Све те књиге могу се добити код уредништва Народних Новина у Београду за готов новац а уз пошиљни трошак самог