Женски свет

Бр. 10.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 225.

Србији имамо сем једно десетак женских лекара, веома велики број учитељица основних школа, доста женских професора по женским гимназијама, једну жену општинеког инжињера, неколико женских зубних лекара, доста евршених ученица трговачке академије, које ву чиновници по новчаним заводима, приличан број телеграфиекиња и чиновника железничке дирекције.

Мора се одати заслужена хвала нашим факудтетеки образованим женама, које и ако су чиновници, нису се одродиле од својих породица и домова, нису изгубиле своју женскост, т. ј. ону драж, која жену чини женом. Оне пе гледају на породицу и брак се непсверењем, и ако у исти улазе ва више озбиљности и размтиљања. И ако доста заузете својим званичним дужностима, оне су већином прпмерне мајкс и добре домаћице, не стпдећи се да своје слободно време посвете најгрубљим и најфинијим домаћим пословима. Као што се из раније наведених примера женског занимања види, српска држава није спрам нас поступала као маћеха. Српске жене примљене ву већу многа надлештва и то много лакше, е много мање напора, но што је елучај е нашим другама по другим земљама. Културна Немачка дала је мпого теже и много мање повластпица, кроз дуге векове, својим кћерима, но што их ми, за неколико година, добиемо у нашој малој, још културно младој, Србији.

Истину говорећи, морамо признати, да све што имамо, да нам је то дато и да нисмо имале потребе, све. до сада, борити се за своје концесије. Све је то ишло тихо, без великог напора, екорс увек, кад осмо нешто тражиле, ми смо и добијале. Кад су се год женскиње пријавиле као оспособљене кандидаткпње за коју било струку, оне ву одмах и примане, ако је само бпло материјалне могућности. Никад се српским женама није одговарало да не могу бити примљене у државну службу зато што су жене. Ако нису могле бити примљене, то је увек било услед немања буџетеких позиција. А ово је врло много и Српкиње морају бити захвалис својој држави на увиђавности и предусретљпвости, е којима се она одазивала њиховим жељама.

С колико предусретљивости српска држава прати културно развијање наших жена доказ је то, што скоро сваке године Минпстарство Проевете п Мпнистарество Ипостранох Дела шаљу

на страну да студирају разне науке, по неколико младих девојака, као своје питомице. Овај број истина није велики, али Србија је тако мала, а од ње се тако много тражи и счекује.

Међутим, п у Србији се извесним законима чини неправда женама.

На пример по закону о наслеђу женско дете добија само удадбену спрему и известан мираз, док мушка деца наслеђују цело имање, које каткад представља милијуне.

У Аустро-Угареској је у том погледу боље, ту су женска деца изједначена с мушком у праву на наследство.

Или закон о својини по коме жена без одобрења мужевљева не може ни продати своје непокретно имање, нити га за свој новац купити.

Даље мп немамо никаквог закона који би штитио ванбрачну децу и преварене девојке.

Па онда једну од највећох неправда на-

"носе српској жени закони о женским чиновни-

цима. По њима, женека са истим квалификацијама. које има човек и на истом послу, далеко је мање плаћена од човека. Мања јој је плата, мање су јој повишице, мања и пензија.

Ово је једно тако усвојено правило у Србији, да за женескп рад- треба мање платити но ва мушки, да чак и по фабрикама, где су женске раднице за извеспе послове много погодније од људи, ипак су мање плаћене од њих.

Али, пма изгледа да ће се ускоро исправити неки закони у погледу женских чиновника. По њима ће за исту способност и исти рад, бити иста плата и човеку и жени.

У сваком случају, ако и не дође скоро до исправке ових закона, још увек не треба то ематрати као принцип, што се неће да жена буде изједначена са човеком, већ као питање времена, што се сматра да није потребно хитати е овим изменама, да има других, пречих ствари на дневном реду.

Према различитом материјалном стању и кућни живог српске жене је различан. Али у сваком сл,чају разлика живота између разних сталежа друштвених, није тако велика у Србији, као што је то случај код народа на Северу и Зацаду Европе.

То долази, без сумње, отуда што капитал није онако насравњоно подељен као у Европи; што не познајемо опу раскош која тамо влада, што је Србија потребним памирницама богата;