Женски свет

Бр

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 258.

стране, а (без печата цензуриног, сопственик или сопственица њена буду осуђени од 20 до 101 годину робије. Има доста ерпских учитељица, које издржавају казну потпуно невине на острву Родосу у Малој Азији.

О каквим женским установама тамо, наравно да не може да буде ни речк. Али и такве какве су, ипак су прилике у већим варошима сношљиве, у сравњењу са сеоским.

На селу и мањим варошима, нарочито у околини Косова, најбедније су женске прилике. У многим од тих вароши, које броје по 15—20 хиљада душа, девојке све до своје удаје морају да иду забуљене као муслиманске жене. Ни младе жене не уживају више слободе кретања. Веома често младе српске жене падају, као уграбљене жртве, у руке Арнаутима, који их одводе у хареме и после их турче. Тамо се жене не емеју својом лепотом поносити каоу другим земљама. Крај других зала, тамо је несрећа за женску кад се роди лепа.

Тамо жена није никад сигурна, да јој се неће десити зло на путу кад иде у цркву, на раду у пољу, никад није сигурна да ће омркнути у кући где је осванула, ни да ће осванути тамо где је омркла. Често читаве породице, читава села буду упропашћена само због једне жене или девојке.

Да и не помињем друге зулуме и насиља, којима ву изложене. Још младу децу им одузимају и турче, људе им затварају, а њих после бешчасте и убијају, куће им пале, децу бацају у пламен, секу на ситну парчад, череже. Над се ове жртве с више отпора бране, онда им откидају комад по комад меса, намажу их емолом и петролеумом, па их запале и тако на мученички начин ове јаднице завршавају свој мучни живот. Овакви примери нису усамљени, и не дешавају се ретко. Ни једна година не обиђе ни једно место без неколико таквих елучајева.

Ни у материјалном погледу живот не тече боље. И највеће газде пропадају и дођу до просјачког штапа, зато што је имовна безбедност исто тако неосигурана колико и живот човечји. Због несигурних материјалних прилика и малог броја радних снага живи се веома мучно, веома сиротињеки. Познајем најбогатије трговце, по великим варошима, од 40 50.000 становника, који живе са 70 динара месечно и још се за њих вели да новац расипају.

По селима ве живи сасвим рђаво. Тамо народ пати и од немања и од неумења. По селима Скопске Црне Горе, у Косовском Вилајету, одлазила сам у свештеничке назови куће и тамо сам видела, да у једвој истој стаји живи цела породица од по десет пи више чланова, заједно с кравом, коњем и другим домаћим животињама. Може ве онда замислити, како је у обичној сељачкој кући.

И ако вековима живе у тако тешким приликама, природна урођена интелигенција није се још код Орпкиње изгубила. Оне су још увек погодан материјал за културу. Нарочито женска деца из северне Старе Србије, са Косова, око Шара и из новопазареког санџака веома су бистра и врло брзо ехватају. У Јужној Старој Србији и Маћедонији нешто мало су спорије на мисли, мало теже примају, али још увексе може в њима са задсвољетвом радити.

У целоме Српетву, најлепше и најбогатије мелодије у народним мотивима, налазе се у Јужној Старој Србији и Маћедонији.

Велико музичко благо, сакривено, чека на боље дане, очекује свога Грига.

Веома су лепи и пуни старе српске орзаментике женски ручни радови. Дивни везови, фина српска платна, свилена и памучна, лепе бошче, кецеље и ћилимови све су то красне ствари, које се дају згодно употребити за одело а и декоративно. у

После свега што сте о српској жени чуле, појмићете да све културне Српкиње а нарочито оне из Краљевине Орбије, немају ни могућности, ни времена, а ни праве потребе, да стварају екетремно феминистичку партију, која би тражила привилегија у најширем смислу, као што је на пр. право гласа и т. д.

Не, ми то за сада не можемо тражити ни желити. Било би чак грешно хтети тосу овим критичним моментима, које српско племе пре“ живљује.

(ве мивли, жеље, снага, знање и умешност, сва наша енергија и активност, управљене су на то, да побољшавају положај оним милијунима наших бедних сестара, које сузним очима траже да им помогнемо, како. би и оне могле човечански живети. А ми сео њихове жеље нећемо и не смемо оглушити.

Не треба заборавити да је само једна четвртина Српкиња слободна, а да још три четвр-