Женски свет

ће ти много боље бити него што је мојој матери код мога оца било.« Странац затуривши руке у разбарушену своју проседу косу промуклим гласом рече: »Младићу! Немој ништа обећавати« »Ипак ја то могу [обећати, јер то зависи од моје слободне воље, да ли ћу нешто одржати или не. Што неко добро или зло у животу чини, то је његова приватна ствар, ту је нужно или пристанак или одрицање.« Изгледало је, као -да се сјај младићевих очију огледао у мутним очима тога странца. Оштре црте на лицу странца које су некад морале нежније изгледати, преобразише се из овог унутарњег потреса. »Лепо, лепо је то дечко од тебе« рекао је странац горко. »За свако дело мора бити тврде воље, ако испадне рђаво, знак је, да није било одлучне и праве воље. Но да не би био индискретан волео бих знати; с ким имадем част, како се ти управо зовеш млади пријатељу'?« »Борн, господине! Валтер Борн « »А његов отац звао се племенити Борн« допуни поносито Сузана. Странац на мах поче ширити своју огрлицу, која га је тако стезала као да ће га угушити. У души је осећао да је излишан на овоме свету. »Валтер« стењао је он. Хтео је подићи руке, ал оне су му биле тешке као олово и висиле су као одузете. »Валтер!« муцао је поново. Коса му се од чуда накострешила. Пред очи му изашла беше цела прошлост; а младо лице де чаково, изгледаше му као сјајан зрак његове мрачне прошлости. Беше се сагнуо и склопио очи као да је хтео за вечита времена да задржи тај утисак. И опет болно јаукну и онда паде лупивши главом о сто. »Но, овај је добро повукао!« рече келнер онима, који га запиткиваше. У тај мах баш избијаше 12 часова на цркви Св. Петра. На пољу се делила стара година од нове. Забрујаше звона са свију цркава, да се ваздух проламао. »Сретна ти нова година, Берлине!« Из хиљаду грла захори се са свих страна као одговор на то: »Сретна нова година!« У сред те граје подиже се странац и стаде пред младића. Његово лице постаде сасвим малено и као унакажено а очи му засузише: »Идите кући децо« рече малаксало. »Узмите себи подвоз, јер нећу да вас когод путем узнемирује

Ево вам новаца! Реци твојој матери, дечко, да ти је то поклонио један и од Бога и од људи напуштен човек за то, што сте с њим провели вече у очи нове године, све док нису звона огласила наступајућу нову годину. Реците јој, да су звонила тако, као давно, давно некада као да хтедоше подсетити на једно свето сећање у давној прошлости. И кажите јој како је једна изгубљена душа отишла у онај завичај, где више никад ником шкодити неће! Он метну руке дечку на рамена и саже се тако близу, да му дисање изгледаше као шапат, који му је из уста долазио. »Још нешто, ако ти тешко не пада сине мој, пољуби ме!« Његове очи са погледом смртгш рањене звери пуне сажалења зауставиле се беху на младићу. Изгледаше као да се из темеља свога покренула стара успомена, која беше успавана и заборављена, и као да је тек једна танка копрена стајала међу обојицом, која је прошлост помрачавала. Ћутећки је загрлио младић странца око врата и пољубио га у оба образа. У помрчини се изгубио Валтер са Сузиком. Као деца, која се из дубоког сна пробудише и сами не знађаху шта се то управо са њима збило. Седели су једно на друго наслоњени. Над њима су трептале звезде у свој својој сјајности, а пред њима сијала је светлост у далекој будућности и доба, које ће тек имати да наступи. За њима је пак корачала нова година са сјајним ауреолом око главе која изгледаше као краљевска круна, која ће се може бити скоро и угасити а може бити да ће и остати така, до краја њене владавине. У руци је носила велику црну судбину да подели међу људством. Неке су изгледале као руже у цвету а друге као увело лишће. На првима се сјале ђинђуве од злата и драгог камења а на другима је трептала ноћна роса као суза И још пре, него што !е зора зарудела и дан се указао, неко је као у земљу пропао као и прошлост; земља се опростила са једним грешником, који у очајању свом не нађе себи и својим гресима извине, не осећаше се достојним да и даље ходи по земљи. Под утицајем, које пића а које душевног потреса нестаде га. Стропошта се у реку, одакле га људи лицем на нову годину нађоше у његовом иначе елегантном, али извешталом одеЛу са астраганогрлицом изгриженом од мољаца. Код њега не нађоше ништа осим један празан новчаник.

Бр. 1. ЖЕНСКИ СВЕТ

15