Женски свет

Женско питање.

(Продужење.)

Холандска.

Колико је холандска жена мудра, разборита, скромна и образована о томе су писали разни писци разних земаља и разних доба пишу и писаКе, како изгледа, све дотле док не увере свет: да је холандска жена, после холандског сликарства и холандске ветрењаче треКа знаменитост своје земље. Зато се може очекивати, да Ке се некад о холандској жени знати у свету толико, колико се н. пр. зна о руском чају, о панамској слами, о енглеским урткама, о јапанским вазама, о венецијанској гондоли и другим врло познатим стварима. Каже се и то, да су холандску жену сликали сви холандски сликари; ако је то истина онда је број насликаних жена раван броју живих жена у холандској. Многи налазе да је перо лепше него кичица приказало свету холандску жену. Узбудљиви Талијан А. де Амичис 15 ), коме се допале и њезине кломпе, једи се што у Холандској нису ни Марије ни Магдалене лепе и не уме да објасни манију холандских сликара да приказују своју лепушкасту жену као праву ругобу. Свакако је срећа за холандску жену што је „мудра, разборита, скромна и образованаТ Само таква жена може издржати тако грдну негалантност мушкараца. Благо холандској жени кад уме да нађе паметнија посла него да н. пр. прича тим занешеним уметницима ма и то само: како је једна холандска жена у једној ветрењачи родила једног сликара, који се звао Рембранш и да је тај велики песник крај једне жене, која се звала Сузана гледао и сликао свет у чаробној надприродној ! 0, то би 15 ) Српска књижевна задруга дала нам је у преводу Миодрзга Ристића сјајно дело Е. де Амичиса „Холандска“, из кога бирам за ову расправу што је важније, а што се тиче жене.

Пише Зорка Јанковић.

на њеном месту учинила свака жена. Да, ни једна жена на свету не би им то остала дужна! Зашто сам изрекла овај суд? Сад морам трпити да ме узнемири осе Вај, који стоји у опреци са мојом скоро наивном наклоности према свему, што се оку чини лепо. Чудан је то ocehaj; он ме узнемирује кад год се нађем у каквој великој галерији слика, пред карактеристичним оригиналом холандског сликарства или пред добром копијом његовом и кад год прелиставам класичне и модерне албуме, где холандска слика заузима прва места. Ту сретам холандску жену, без особите пластике у облицима тела, без лепих црта лица, без жара у оку, без грациозностиу покретима да, без свега тога, а опет такву, да јој се дивим, да се клањам пред њом јер је видим иредану раду , потиуно својевољно. Упрегнута, погнута, преуморена а слободна, поносито истрајна. Таква је холандска жена на слици, таква је она у животу. Пред њом, таквом, зажелим ово: ако икоја лепота на свету смета да снажни и узвишени елеменат човечије природе воља за рад оличена буде у жени, нека нестане сваке лепоте са овог света! Дакако да се брже боље бринем, како ћу у склад довести и ову дисонансу својих осе Таја и размишљања. Овде ми то не пада сувише тешко; та да, већ сам се уверила, да је де Амичис изрекао истину, када је рекао, да је холандска жена у слици ружно приказана; зато тај човек заслужује да му верујем ито, да је он у Холандској видио велики број лепих жена. Тако може бити умирена и сједињена моја и свачија љубав према лепом и љубав према добром и тако би ова ствар могла бити изглађена. Што се тиче самих Холанђана они се мало обзиру на Т»уд својих уметни-

Вр. i. ЖЕНСКИ СВЕТ

3