Женски свет

Пре свега он се слаже са сваким ко тврди, да је холандска жена разборита и врло образована; као свету истину наглашује он да су холандске жене поносите, отворене, вредне и часне; кад нам је приказује као чисменку, највећу на свету, она нам се чини златна, као њезин накит, ми видимо, да је она међу силним украсима своје кућице најлепши украс и не можемо да се наслушамо чуда, што нам их он о њезиној вредноћи, о њезиној љубави за чистоту приповеда. А кад описује карактеристичну женску народну ношњу, у овом оном крају, онако: од белих, дрвених цокула до скупоценог златног шлема ми зажелимо да скочимо у те цокуле и да покушамо срећу, били онај златни шлем хтео покрити и наше, црне косе! На више места говори де Амичис о браку, који можда нигде није идеалнији но што је у Холандској; на једном месту износи суд једног Холанђана о томе, који.гласи: „Не удаје се Холанђанка за мужа, него за бракХ Зато су тамо ретки примери неверства у браку. Кад доцније тај духо&ити писац говори о вештини холандске жене у тоциљању, он ле.по доводи у свезу ову лаку ствар са оним озбиљним питањем и вели: „Само на леду, деси се, поклизне холандска жена и због тога је на нарочит начин привлачна. Од њега дознајемо и то, да холандска жена не тежи за слободом, која јој као часној жени није 'потребна и да без зависти гледа неограничену слободу младих девојака. Осим што тај гшсац спомиње да су жени у Холандској отворене све школе и да она у једној покрајини ужива право, звано beklem regt, „право поседа једног имања, уз годишње плаКање суме, коју сопственик не може никако подики“, не спомиње он друга права, која жена од давнине ужива и која је стекла новијом борбом за своју еманцитацију. 0 модерном женском покрету у Холандској врло информативно пише

ческиња гђа Бранбергрова 19 ) што t>y овде, у извадцима приказати. „Женски покрет у Холандској је релативно још млад. У доба, када је остале земље заталасао женски покрет, холандске жене нису осећале потчињеност и нису у новом добу извојевали себи веку слободу. Женски покрет никао је из љубави према човечанству у доба радничке кризе у Холандској, тако око 1847. Жене се заузимају за подизање здравих радничких станова, чувају децу жена радница, брину се за образовање женске деце и спремају их за самосталан рад. Заузимањем грофице Marenholz Bulow заведене су школе фреблова система. Затим је филантропски рад холандске жени бивао све јачи. Гђица Swellengrebel оснива друштво за образовање болничарки; друге дижу склоништа за запуштену децу и т. д. Из тих филантропских сила извио се први покушај да се жени створи самосталан положај, затим се прелазило на шире поље рада. Год. 1865. усудиле су се образоване жене Mina Kruseman, Betsy Perk и Elisa Baart прогласити прву идеју економског ослобођења жена. Из тог покрета поникао је први женски лист ~ons Strewen“ (Наше тежње), и уређивала га је гђа Rein de Goelie. Гђица Perk основала је друштво „Arbeid adelt“ (Рад оплемењује) које је имало задатак да спрема жену на самосталан рад и егзистенцију. Друштво је одгод. 1870. —1875. издавало лист „Onze RoepingA Год. 1872. основано је друштво, које је носило име славних сестара песникиња „Tesselschade“ и издавало лист истог имена, у коме се неговала уметност женског ручног рада. Утицајем гђице Perk уређене су прво школе за продужење основног школовања, а из њих се развиле школе за домаКице. Љ Marie Branbergrova: „Ženska otšzka v Holtandsku" Žensky Svet 1910. č. 16—17,-18,

Бр. 1. ЖЕНСКИ СВЕТ

5