Женски свет

Крста га зграби за врат и увуче га под капију. Ти бећару један! рече му на уво овамо с мојим фраком! Јован је морао скинути зимски горњи капут, затим фрак и црне чакшире, а морао је обући бачену ливреју. Крста се муњевитом брзином облачио и решио, да ће се сад у својој правој боји показати у ручаоници и молиће за опроштење. Док се он облачио, дотле се тамо горе врло необичан призор одигравао. Куварица, пример доброга срца, половину печеног пилета увије у папир и хтеде га метнути у џеп од горњег капута лепог и милог послужитеља. Али овом приликом нађе у истом кутију од накита, што је јако уплаши. То пријави одмах својој госпоштини. Кад је Крста поново у дворану ступио, мама, тата и Вукосава упропашћени стајаху у једној гомили и скупоцену иглу су умештали у кутију. Јоване . . . запита господин судски председник, али приметивши, да је ливреје нестало, продужи збуњено Госп . . . Јоване . . . Господине . . . Јесте л’ ви мађионичар? Пре неколико минута . . . Славко СимиК никако није могао да појми, откуда је могуће да за неколико минута од слуге постане елегантан господин. Шта да значи ово? прибравши се запита строго: Ова кутија је била у вашем џепу и овај накит сасвим је за ово . . . Крста отпоче исповест. Прикаже се и исприча све, како се одлучио да и он на данашњи дан учини неком радост па

је и учинио сам себи, јер оне часове, што их је провео у друштву госпођице Вукосаве, то су му најсрећнији часови у животу. Захваљује се њој, тати и мами за ове срећне тренутке, у којима они нека приме од њега за спомен ову маленкост, иглу за груди, и моли опроштај за своју кривицу. Сад пак рече на крају говора г. Симић само двоје могу учинити . . . извините господин Крста . . . или вас избацити или се с вама морам куцнути! Ако ми је слободно рећи онда се последњег држим рече Крста и руковавши се, погледа молећи на маму. Ја не могу ништа рећи! одговори Симићка изволите се само на тату обратити. Госпођице Вукосава! муцаоје даље Крста ухвативши за руку- девојче које је поруменило. Но, ја тек ни толико не могу одлучивати —=■ одговори Вукосава, са спуштеним очима говорите са . . . Пријатељу, останите овде рече Симић и зазвони. Куварица Ката и собарица Пана уједанпут се појавише. —. Куварице! повиче домаћин донесите брзо . . . Стражара? Ах, ђавола, две боце токајског из подрума. Да је честитке о Новој Години Вукосава примала као Крстина вереница, то ваљда не треба ни да кажем. Варјаш 23 децембра 1911. t Х.Ј"*#***« . ™ м. к. м.

ГЛАСНИК.

Пренос КОСТИЈу. На сам први дан Божића нренети су земни о:татци пок. Кнеза Александра Карађорђевика и супруге му кнелиње Персиде, родитеља данашњег краља Петра, из Бе ча у Србију и сахрањени у Тополи у новоса-

грађеном храму божијем, у коме је подигнута њпородична гробница породице Карађорђевића. Спроводу том учествовао је краљ Петар,дипломатско тело, војс.ча, представници народне скунштине и владе и многи народ.

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр 2