Женски свет

присутне у тој мери, да нам је жао било, што то пријатно и поучно приказивање не потраја дуже; и њих је благодарна публика тапшањем и гласним одобравањем хонорисала Певачка дружина, која овде ево данас сутра тридесет година дана негујући српску песму и увеличавајући св. богослужење, у последње време беше у делању своме заспала. Г. коровођа-Миша Јанковић обузет својим званичним дужностима, није могао развити ону стару агилност, каквој смо од њега научени били, те изјави, пошто се је певачка дружина јако проредила, да се не може одазвати Женској Задрузи, којој је он у сваким приликама толико година услуге чинио. Задрузи је веома жао, што ју напушта тако велик пријатељ, који је од постанка њене испомагао задругу својим некористољубивим радом око учења песама, са чега заслужује опште признање Но застоја у народном делању не сме да буде, и пошто »нове нужде рађају нове силе«, као што рече митроносни наш песник, то и овдашње свесно Српство сматрајуђи српску песму као једну од врло важних чинилица у буђењу и ширењу свести народне ■ — учини апел .на омладину те ова у врло импозантном броју 5O њих које мушких које женских попуни проређени број певача и певачица и најодушевљеније настави свој спасоносни рад под руковођењем овдашњег румунског учитеља г. Танасија Липована, који за кратко време, радећи најмарљивије и најсавесније, спреми певачку дружину тако, да је и себи и свем овамошњем Српству у потпуном смислу речи образ осветлала. , * * * Пратећи са пажњом рад ове Женске Задруге, уверен сам, да је она сталним и сигурним кораком пошла напред те може смело гледати у будућност своју. Оваким делањем својим она стиче с дана у дан све више симпатија у свесних Срба и Српкиња овамошњих, који се сваком приликом одазивају њезину позиву те ју и морално и материјално потпомажу, да своју племениту мисију што боље и јаче вршити може. Похвале достојно је заузимане у том по гледу г. Јоце Мартиновића старијег, који као помажући члан Задруге сваке јој године исходи извесну припомоћ од овдашњих разних штедионица.

Нека добри и милостиви Бог благослови и стоструко награди српско делање Женске Задруге наше; нека ју и у будуће руководи свест и сазнање, да се само лепом слогом и јаком вољом може радити и на олакшању српске сиротиње и буђењу и ширењу свести српске. Од срца јој хвала и признање! Но нека је најтоплија захвалност изражена и свима осталима, који су око прослављања св. Саве и приређивања беседе било у чему драго Женској Задруги помогли! Живели! у_ * Власеница. Добротворна Задруга Српкиња Власеничких прославила је и ове године своју крсну славу св. Три-Јерарха, и то величанстве но, право српски. Милина је било погледати Српкиње Власеничанке, окићене кокардама српске тробојке, а младе Српкињице, fje поносито иду напријед са српском тробојном заставом, колачом и кољивом из цркве у друштвени стан. Чланови и гости су провели у најлепшем расположењу здравећи и пјевајући српске пјесме све до 12 сахати. Стари наш отац, Торђе Марковић, свјештеник у миру, наздравио је врло лијепим и бираним ријечима Добротворној Задруги Српкиња те је истакао рад и заузимање досадашњега одбора и изразио наду, да се све Српкиње окупе у ово красно српско коло. Док је стари прото говорио, засијала му се суза у оку, али то је била суза радости. После подне одржана је редовна годишња скупштина, на којој видимо опет лијеп напредак задруге, јер прошле године на скупштини имовина друштвена је представљала 270 К а ове године представља преко 500 К. А ипак је издато на добротворне цели око 200 К, као удаја сироте -ђевојке, помоћ оболелој сиротињи, помоћ при укопу, помоћ сиротињи о празницима и т. д. При бирању новог одбора, пошто се унапријед захвалила стара предсједница због слабости и приватних околности, бише изабране у одбор и то: предсједница: гђа Марица Марковић; потпредсједница: гђа Симша Стефковић; благајкиња: гђа Мара Сунарић; тајник: госп. Перо Тушевљаковић; одборнице: гђе Криста Чапрић, Гоја Марковић и Анђа Бајагић; Надзорни одбор: гђа Тука Јокић, гђа Перса Ратковић и госп. Коста Стефковић, свештеник.

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 3