Женски свет

Сад молим госпође, да саслушају писмо г. Матића, среског начелника из Жабара, и да помогну управу у размештању деце по нашим домовима, где би училе домаћи рад помажући госпођама а похађале нашу „Ђилимарску Школу“ за изучавање пиротске тканине. Писмо г. Ђ. Матића гласи: Пошшована Госшђо! Захвалност ових младих девојчица, будућих домаћица и матера, биће мала, за Ваш велики труд, који уложисте, те да буду примљене да изуче: домаћинство водити и школу ћилимарства похађати. Што значи, за једну добру, српску сељачку кућу да има домаћицу, која зна и уме водити кућу, то најбоље знају они, који долазе у додир са нашим сељаком. Ви и племените госпође из Вашег уваженог друштва са овим почетком учинићете много на просвећивању још непросвећеног нашег женског живља на селу; указаћете им пут, којим треба да иду све умне, племените домаћице из наших градова, и шта и како треба радити, те да једном српска сељанка достигне у свом васпитању тамо, где је одавна требала бити. На просвећивању нашег народа мало смо урадили; кривити једне а бранити друге било би излишно. Ми сви видимо, да овако не ваља, да ово не води добру. Пут, кога је изабрало Ваше друштво, добар је, и на нами је свима, који у народу живимо, да Вас и Ваше племените задруге у овом подузећу помогиемо. Према усменој изјави Живка, ја Вам за сад упућујем четири нове ученице. Ја их лично не познајем, родитеље им знам: добри и вредни привредници, и надам се, да су им и деца добра, те да ћете бити и ви задовољни са њима и у кући и у школи. И моја Вам је молба а и њихових родитеља да их обучите: како се кућа води, домаћим пословима, јер од тога највише пати наш сељак. Учинили би користи њима, ако би оне могле оста-

ти што дуже, бар по годину дана, те да имају времена научити сав женски посао у кући и у Вашој тако доброј и корисно по њих уређеној школи. Ја мислим, да њих, где будете по кућама разместили, треба употребити потпуно за сав кућевни посао за једно извесно време. На овај начин ослободићете их оне укочености сеоске, да се смеју слободније кретати и у кући и у школи. И онда, кад науче кућевне, свакодневне послове, да их тада треба и у школу упутити. Надам се, да на овај начин може се од њих много добити после, кад се својим домовима врате. Ако би Вам још ученица требало, будите добри те ме известите, моје услуге у овом подузећу биће Вам увек стављене на расположење. Примите уверење одличног поштовања, које гаји према Вама и г. Милосаву Ваш поштовалац Ћ. Матић. Жабари, 31. јула 1911. У августу месецу изабрана је за првог почасног члана Ћилимарске Школе, наша уважена старица г-ђа Савка Суботићка. Ми смо биле срећне, да од уважене госпође примимо следеће писмо: Драге Госиође и кИери\ Хвала Вам на љубазном сећању што од срца долази, у срце прелази. Хвала Вам и на указаној почасти, коју у толико више ценим, што је произашла из једног родољубивог подузећа подигнутог на привредну корист.нашег народа, пошто ће му се њиме отворити нов извор зараде. А шта чека оног човека, шта чека онај народ, који скрштених руку у будућност гледа? је стварајућа снага на умном и материјалном пољу, културни напредак то је рад. Вредност сваке нове мисли лежи у њеној животној снази за даљи развитак. Па ако Ви, драге госпође, држите да сте мени обавезне, још сам ја то

Бр. 3. ЖЕНСКИ СВЕТ