Женски свет

дописи.

СубОТИДа. (Свечарска прослава »Добротворне Задруге Срикиња«) Задруга наших Српкиња о Сретенију прославила је своје свечарство Свечарска ie слава српска слава; где је славе, ту је и Србина, тако је то утврдио народ ваш и изрека та постала је пословица, у ко|има се огледа непобитно народно мудровање. Та прослава свечарске славе утврђује обележје наше Задруге, да су у њојзи Српкиње, кћери оних див јунака, који су за крст часни- и лепо име евоје на крвавом разбоју русе главе своје залагали ч живот свој жртвовали, да веру своју 0“ чувају и име српско неокаљано у аманет предаду нами, потомцима њиховим. Ми смо те свете аманете примили и чувамо их као најдрагоценије наследство предака наших. Кад дакле славимо свечарство нагае, потврђујемо, да је у нама још живо чувство вере нам наше, са којом је проткана народност наше, кано оно кадифа извезена сувим златом. Па и то нам већ каже, да нема Србина без крсна имена; где ]е дакле славе, ту је Србин, а уз Србина је увек и Српкиња. Српкиња је ишла чак на Косово, па онда није ништа чудо кад и у слави дели радост свога војна. Ето дакле и ми показасмо са нашом славом, да је у нами непомућене љубави према вери и имену српском, за које се вековима пролевала драгоцена крв Србинова. Сама слава ирослављена ie на овај начин: после св. литурђије одржан је свечан парастос у помен умрлих чланова, после свршеног парастаса све задругарке уз литију пређоше у велику дворницу црквено-општинског дома, и ту ie свештенство осветило свечарску водицу; за време овога чина као и на парастосу појала ie лепо наша певачка дружина. Након свечарске водице председница наша гђа Мица Радип са свечарском кумом Катицом Сегединчевом пререзала ie свечарски колач, а затим је парох, преч. г. Светозар Димишријеви£, у лепом говору поздравио све задругарке и честитао нам славу нашу позвавши нас да и у будуће као досад љубимо веру православну, име и језик наш, да се загревамо за све што ie лепо и племенито, да негујемо наше лепе обичаје, који су срасли са именом и народности нашом, да будемо Српкиње као што нам и мајке беху, чија је елава и у песми опевана и тако овековечена, па ћемо тиме учинити, да народ нам буде и виђен и напредан. Признати морам да ми ie на очи ударила суза радосница, када се у прикрајку под утиском ових искрених речи вину заносно у будућност недогледну, те виђу Српкиње како предњаче лепим примером слоге, љубави, умерености у свему, штедње и ности у својим захтевима, па како народ наш напредује у свему и свачем, те и нехотице рекох гласно: амин да Бог да! па што реко код Бога се стекло! Из тога заноса ме пробуди

наша председница, која и мене понуди са приуготовљеном закуском и пивом, чиме су послужени сви гости. Тиме је овај део славе завршен са нестрпељивим очекивањем весеља, које ie спремљено за тај дан у вече. На име, на Сретеније у вече криређена ie забава са игран ком у просторијама овд. трговачког удружења. Забаву ie отворила чланица гђа Зденка дра Јо вана Ненадовика , која ie са пуним разумевањем лепо прсчитала причу Св. ЋоровиНа: »Богојављенска ноћ«, што је врло пажљиво саслушано. Затим је чланица гђа Анастасија Душапа МанојловиИа отпевала две немачке компезиције, а ван програма још по једну српску и мађарску песму.*) Гђа Манојловићка има леп и пун глас, те је певањем изазвала бурно одобравање, њено певање пратиле су гђце Даница Коњовић на гласовиру а Вера ДимишријевиЛ на виолини, обе врло вешто и са разумевањем свију правила музичке уметности. Најзад нам наша одабрана четица омладине наше, певачка дружина, отпева онако од срца к срцу, све што српском срцу годи, три наше песме, у којима као да се младеж наша надтицаше: ко ће боље, ко ће лепше! Женски лик „Вилинско коло мушки лик винце“ и онда опет мешовити лик „Враголан . Па које беше лепгае, миКоји заслужише лепшу награду ? Српкињице наше увек су биле миле са своје чедности и скромности, па и певање њихово ie мило и пријатно; а ко не би заволео Србина са његове одлучности и отворена карактера, па и певање му је, да у слушаоца буди осећаје живота; па опет у овој међусобно} утакмици наша омладива задобила ie нашу награду кад ју видесмо у једном колу загрљену, збратимљену; када их видесмо како у заједници у складу производе милозвучну мелодију српске песме, љубав наша полети к њима а ми опет из прикрајка громогласно кликнусмо: да си здраво надо Срблнова! После свега заталаса се коло и затим наизменце разне игре све до зоре беле. Од ове забаве преостало је задрузи око 500 К чисто. Бог да прости! Б— а Л. Ст. Футог. Наша Задруга под утицајем својих агилних чланица, а ко)у агилност jnj највише показују нова председница Милица Ст. Илића, те Лепосава Ст. Николића и блага)киња Олга Ст. Бошњака решила ie у одборседници од 19. фебр. т. г. да уз цео овај поет приређује недељом после подне поучнозабавна села за народ Решење ово није остало на папиру. Вредне чланице се заузеше те позваше у своје коло овдашњу интелигенцију и месно певачко друштво да и они допринесу *) Зар Српкиња на забави Задруге Српкиња пева српску песму само ван програма? Зашто да се из програма потискује српска песма? Уреднишгво.

ЖЕНСКИ СВЕТ _ Бр. 4.