Женски свет

и његовој матери, јер узвишено обасјава увек оног који га ствара. Кад је први весник донео вест жени југ-Богдана, да је у битци на Косову јуначки погинуо и муж јој и четири сина, она је захваљивала Богу, што јој је још пет синова домовини дао. Кад јој пак други весник дође и рече: „Нееретна мати, од деветорице синова немаш ни једнога!“; с тешком муком а без иједне сузе изговори ове речи: „Они су своју дужност чинили“. Кад јој пак треКи весник донесе глас, да јој је зет цар Лазар погинуо и да је битка и царство изгубљено, испусти душу ова јунакиња. Шта је реч матере Тпартанке: „са штитом или на штиту!“ према речима матере КраљевиКа Марка и матере деветорице ЈуговиКа! Жена једног чувеног јунака допадне турског ропства. Како никако не хтеде казати, где јој је муж са дружином, попрете јој Турци, да Ке је на муке метати. Бојећи се, да у страшним мукама и нехотице не ода свога мужа, одгризе сама себи језик. Исто је то урадила у сличној прилици и Гркиња Ксенија пре више од 2000 година па ту јунакињу и данас још слави Историја а о српској јунакињи Кути. Са маленим народима бива баш као и са малим људма. Вечито старо вечито је ново! Младу једну женску изненада ухвате турски коњаници пред неком од села удаљеном кућом. Вођа те дружине приђе јој и рече: „ја знам зацело, да се бунтовници налазе овде у близини, и ти то мораш знати па мораш им и вођу познавати!“ Како га не би познавала, та то је мој муж!“ Жено, ти на нешто зло смераш, иначе не би то признала“. „Зацело да смерам. Та ја бих да се осветим своме мужу, што ме је отерао, и његовој љубазници, која ми се руга, а ту би ми ти могао помоКи“. Турчин поверова попне жену на свог коња и заповеди јој, да му покаже пут. Кад су приспели до једне велике мочари, застаде Турчин и рече: „Жено, ти спремаш издају, јер нас иначе не би амо довела. Мора да

постоји и други који пут“. „Како бих ја могла мислити на издају, кад сам у твојој власти а жудим за осветом. Дабогме да има и други пут, али овај је најкраКи а тамо на оној страни борави ми муж и ту бисте могли и њега и бунтовнике изненадити, јер о том нико и не сања да Ке непријатељ доћи с ове стране. Овде је мочар плитак а ја врло добро познајем пут. Колико ли сам пута ишла мојим родитељима у ону куКицу, пред којом си ме нашао “. Мочар је била заиста плитка и све је ишло лепо. Али пре него што су стигли преко на обалу, потонуше наједаред сви у дубљину. Та млада жена била је једна од оних јунакиња, које са својим мужевима бојак бију са Турчином, навек готове да прегоре живот „за крст часни и слободу златну“. Она је упропастила неколико Турака, да спасе неколико стотина својих. Можда не Ке бити познато, да у Старој Србији, Босни и Херцеговини живе мухамедански Срби. Они и данас говоре само српски. То су потомци оних, које су у оним вартоломејским ноћима, које се у Турској често понављаху, натерали, да приме ислам и од деце им начинише верске фанатике и смртне непријатеље хришКанима. Кад су у почетку XIX. столеКа турске чете поново крстариле по Србији, палећи и убијајући, одупираху им се, људи, на сваку жртву готови. Жене, деца и старци склонили се у збегове по шумама и пећинама. Једна гомила таких бегунаца се одмарала у долини, кад наједанпут опазише Турке на једном вису, ужаснуше се и упрепастише. На то се зачу јасан женски глас, говорећи младим женама, и девојкама: „Хајдете без оклевања са мном па ћемо на себе привући пажњу Турака а бегунци ће добити времена да се дохвате шуме!“ Било је уопште познато, да је Турцима у таким приликама до тога стајало, да се дочепају младих жена и девојака, да их осрамоте па онда у робље продаду. Кад су те младе жене и девојке дошле на дринску обалу, пру-

Бр. 4. ЖЕНСКИ СВЕТ

75