Женски свет

t Јован Жупански, бивши 20 -годишњи учи тељ арздски, и као умировљен служио је све до смрти као чиновник сивачке политичне општине. Он је брат проте арадског, пречасног г. Станка и брата бившег бележника сивачког г. Љубомира Жупанског. Упокојио се овде у Новом Саду 5 (18.) априла о. г. код свога сина Миливоја , књиговође »Српске Штедионице«, после кратког и тешког боловања у 68. години живота. Беше човек тихе и мирне нарави, поштене душе. Беше један од најугледнијих учитеља арадског прото попијата. Из признања према његовим заслугама беше на укопу председник арадске црквене општине г. Влајковић и у име своје општине положио је венац на мртвачки одар. Исто су то учинили и два заступника сивачке политичне општине. Нека је вечна успомена нашем драгом Јови Жупанском! t Ана ФиЛОЗОфОВЗ. У Петрограду се упокојила марта месеца о. г. у 74. години живота Аиа Филозофова, оснивачица добротворних устаиова у Русији. Што женске имају тамо својих умних тековина и права, ваља да захвале овој реткој жени, која се одважно борила за право и напредак руског женскиња. Њен први корак у јавност била је организација женских одбора (клуб .ља), којима је био задатак, да се боре против мужиштва, т. ј за ослобсђеље руских мужика испод великашког притиска. Но највећа је њена заслуга у том, што је израдила, да и женске могу бити слушалице на вишим и највишим шко лама у Русији. Основала је, даље, недељне школе за децу, назидала јевтине станове за женске и подигла завод за шивење белог рубља, у којима зарађују хлеб хиљадама сиротих девојака. Кад је 1873. годпне завладала неродица у великом дблу Русије, кугшла је милодаре за гладни народ и организовала лекарску помоћ у крајевима, где је било за то потреба. У слози са Трубпиковом и Стасовом основала је нове институције (усганове) за благо женских. Тако је основала друштво за спасавање иалих женскиња, за унаиређивање медицинских женских факултета, по љопривредних школа и т. д Њен човекољубиви рад није се свидео руској влади, те ју 1879.

године протера из Русије, ма да се за њу заузео муж јој, који је тада био под царем Алексан дром 11. генерални прокурагор. Прогонство није дуго трајало, а чим се вратила наставила је опет свој благодетни рад и вршила је све до смрти своје у корист, срећу и напредак женckoi пола у пространој Русији, зато ће и успо мена на ту племениту и човекољубиву жену остати вечна у руском женскињу. Слава Ани Филозофпвој! t Емилија Калић. Наше поштоване, угледне и заслужне раденице на јавном пољу г-ђе: Зорка Ховоркова и Дарипка Пелеш, са сестром својом Мартом Cmojanoeufi, изгубиле су 17.(30.) априла о. г. своју добру матер, Емилију КалиН у 85. години живота, то је и мати Mume КалиНа професора и књижевника. Ретка је мати, која је тако пажена и љубљена од деце као покојница. Она је и уснила вечни сан на рукама и у закриљу своје кћери Даринке Пелеш, рођ. Калић у Глини, где је и сахрањена. И покојница је рођена Новосаткиња из породице Јовановићеве, где је и своју децу изродила и где је и она учествовала у стварању Добротворне Задруге Српкиња Новосаткиња, којој је и члан била, све док се није с децом иселила из Нов. Сада. Нека приме деца наше саучешће, а покојници нека је вечна памет! t Јелена Хорват. У понедељак, баш на Ђурђев дан о. к. упокојила се Јелена Хорват, супруга пок. учитеља новосадског, Радослава Хорвата, у 72. години живота. Умрла је у Земуну у наручју свога сина Јована, трговца. Оставила је за собом и другог сина Душана, апотекара у Кумани, кћери: Емилију Микшић и Цвету Поповић и 9 унучади. Бог да јој душу прости! t Ћира М. Поповић. познати трговац и књижар новосадске фирме Браће М. Поповића, упокојио се после дуге и тешке болести 20. априла (3. маја) о. г. у 74 години живота, оставив за собом супругу Ангелину дугогодишњу одборкињу новосадске задруге Српкиња и кћер Веру удату за Албина Бауера војничког судца. Лака му црна земља била!

БЕЛЕШКЕ.

ПРОСВЕТА.

Школске Штедионице. Још пре 30 год. отпочела се у Француској, Швајцарској па после и у Немачкој да води жива реч међу учитељима о потреби, да се по осн. народним па и средњим школама заводе с децом штедионице т. ј. да се деца уче из прве младости штедити своје новчиће, које добијају на поклон или заслуже. Ве-

лики део учитеља прихватио је ту идеју, али је било доста њих, који су и противни били тој идеји, мислећи, да се тиме одгајају себичњаци, тврдице и ципије. То мишљење је делио и међу српским одличнијим учитељима пок. Мита Нешковић. Међутим је пок. др. Ђ. Натошевић топло препоручивао те штедионице.. У Швајцарској и Француској држе и данас учи-

124

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 5