Женски свет

конзервативни, за новину ’ неприступачни, да живе и раде само за себе. Свакако је у томе много истине. Знамо како су конзерватизам норвешког друштва оштро шибали два највећа норвешка песника Ипсен и Бјернсон и знамо да Норвешка има још људи, који га искорењују. Занимљиво приказује етнограф Schweiger-Serchenfeld Норвешку и њезин народ. „Норвешка је демократски организована држава аристократа. Свако ту указује на своје претње и свако уме доказати да је директан потомак храбрих Викингера, или славног Харелда Харфагра; а то чини народ који у свему живи на најпростији начин. Норвешка i<yha и норвешка жена не зна за раскош. Њезина је највећа жеља да је Бог благослови великим породом.“ Е, па то је онда норвешка жена најнемодернија жена на свету! Како само стоји она према светској култури и модернизму, кога је важан део савремено женско питање? То можемо најбоље сазнати из Ипсенових и Бјернсонових списа. У њима видимо уз конзервативног Норвежанина иачредну Норвежанку. Ту видимо пробуђену жену, снажног интелекта, која тежи и продире напред. Кад познамо же.не што нам их у својим драмама приказују та два велика песника, кад сазнамо да су они те светле слике бирали у своме народу, нама се чисто чини да ће норвешка жена- ; дафи . свету ону „нову жену“, „жену будућности“,' КO ЈУ чекамо као неко Спасење. Како су узвишене те жене, како су чисте! Ипсенова Нора бави се опажањем свог осећајног живота и ствара себи најчистији морал. У тој жени оличено је Ослобођење. Ништа нам не смета да познамо да је то Ослобођење доиста чисто, потпуно. Ми осећамо жељу да само тако будемо слободни. Тек кад то постигнемо умећемо расуђивати као Хеда Габлер, делати као Јlона Хесе-

лова, борити се проти „Аветима 11 , прогласити љубав највишим законом осећања, које нас води у брак, а у браку бити своме другу оно што је Агнеза своме Бранду. Познали смо какво треба да је наше ослобођење. Други песник жене, Бјернсон, учи нас чему је оно. Он изриче пророчанску изреку: „Да би могао иостати иов , чотчуио чреиорођен човек, мора бши ослобођена жена “ Он залаже све своје силе за њезино ослобођење. Својом узвишеном теоријом буди он у нама узвишене тежње да се приближимо његовим свештеницима доброте Марији и Марити, да као Рахел и Манхилда у раду тражимо спасење и ми хоћемо да радимо „Изнад наше моћи“. Норвешка литература стекла је тим драмама највећу феминистичку литературу. Њу знатно надопуњује Sie, Strindberg, Kyland Amalia Stram и још многи песници и писци романа светског гласа. За нас, жене, од велике је важности то: што је та велика литература постала утицајем једне жене. Та моћна женд је гђа Camilli Collet. Гђи Collet дали су њезини земљаци име , Прва велика жена Норвешке.“ Она то и јесте. Гђа Collet није прва жена у Норвешкој, која је пристала уз морални покрет, у коме се повео и бој за ослобођење жене, али она је прва жена која је у дела извела велике идеје. Писала је романе, а списи су јој од велике литерарне вредности. Њезино дело „Amtsmandes Dottre” (Судијина ћерка) које је изишло год. 1855. сматра се правим уметничким делом и доживило је неколико издања. Оно садржи врло смела начела о еманципацији жене. То дело покренуло је норвешку ж:ну у борбу за своје ослобођење и то дело створило је Ипсена песника психе жене, навело га да решава проблем социјалног положаја жене. Много се прича о топлој наклоно-

110

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 5