Женски свет

је и поноћ превалила, слушајте како страховито на пољу ветар хучи. Не, Ви не смете отићи док не будем готов, ваш дах ми улива оне снаге, која ми даје полета за рад. Ваше, само Ваше присуство чини на мене утисак жарке воље.за рад, те се осећам потпуно способан да могу своме узвишеном позиву одговарати. У Вашим очима гледам цео свет, јер оне су огледало Ваше чисте анђеоске душе. То све може бити господин докторе. Сутра ћемо се опет видети. Збогом! Хитро одлети, и умакне у своју собу. Доктор лупи руком о сто, одбаци перо, потрча за њом, и падне сав уздрхтао на под! 0, сећам се тих момената. Рекао ми је, да му је тада јурнула крв на уста, и да сам само ја томе узрок. Ал’ не, мени је савест мирна, никад му нисам дала повода да ме не заборави увек сам се тако хладно према њему држала, и увек сам му обично говорила, да ја живим само за науку. Ја га волим, ал’ му то никад нисам хтела признати. Моју љубав није осетио, ја сам према њему само пажљива била и ништа више. Моји поступци могли су га само удаљити. Но није тако, ја видим да он трпи, ја га сажаљевам из дна душе, а обожавам, што трпи и пати. Његови ће га тотално упропастити,

убити, јер му стају на пут његове среће и ја се морам опет уклонити, али за навек. Тако ће ме заборавити. Нек’ буде сретан! То му од срца жели његов анђео. Ја се предајем својој студији. Мој живот припада само науци. Седне на клупу и узме виолину те почне сасвим пијано, затим све јаче са пуно осећаја, одушевљено бурну мелодију да свира. Цвета је миловаше по рамену и поче је љубити у врат бели као лабудов. Наједаред дотрча Фердо послужитељ и повика радосним гласом: Милостива госпођице! Доктор је већ стигао и тражи Вас. Сва узбуђена пође еластичним ходом како је само њојзи својствен, и оде у операциону салу где је доктор нестрпељиво чекао. Њена отмена појава мора сваког да цддиви. Доктор јој се дубоко поклони, приђе јој лагано и пољуби је у руку, и проговори: Још се нисам прибрао од силног потреса, на тужан глас о смрти мога доброг оца. Шта ћете сад чинити? запита га својим меким и љупким гласом, нежно га гледајући. Све је свршено! Са својима сам раскрстио, анђеле мој, теби само, теби поклањам срце, душу своју, сву радост, веру, наду, све моје биће теби припада, без твоје љубави не могу да живим. Ти си ми цео свет. Она му се баци у наручја. Доктор кроз зубе протепа: Дивна девојко!

ГЛАСНИК.

Посластица и цвеће у добротворне сврхе. Госпође и г-ђице Новосађанке без разлике вере и народности продавале су 1. (14.) маја о. г. на јавним местима посластице у корист санаторијума Ерцхерцога Јосифа и месног друштва за сузбијање туберкулозе. Чист приход делиле су на два једнака дела за горње установе и свакој је припало по 395 К За посластице су издале 112 К и то је сав трошак. Овај начин прикупљања добровољних прилога изгледа много пробитачнији од приређивања забава, јер

забаве однесу силан трошак за музику, дворану, штампу, тоалету, јело и пиће, те за добротворне сврхе остаје врло мало или нимало. То исто чине сад и многа друштва продавањем цвећа у корист добротворних установа. Коло Сестара у Београду скупило је о св. ТЗурђу о. г. до близу 4000 динара продавањем цвећа ђурђица, а то ће и о Видовдану многе задруге чинити са видовданским цветом. Наше задруге могле би овај начин усвојити, особито по варошима, где су и иначе многе забаве.

Бр. 6 ЖЕНСКИ СВЕТ

145